Ujedinjene nacije su u rezoluciji predvođenoj predsednikom Gane označile transatlantsku trgovinu robljem kao "najteži zločin protiv čovečnosti", što je izazvalo radost ali i pitanje narednih koraka u Gani i Beninu. Rezolucija je usvojena sa 123 glasa za, dok su SAD, Izrael i Argentina glasali protiv, a 52 države su se uzdržale. Dokument ističe trajanje i brutalnost trgovine i podstiče podršku inicijativama reparativne pravde, ali ne zahteva eksplicitne reparacije.
Radost i skepticizam u Zapadnoj Africi posle odluke UN: transatlantska trgovina robljem "najteži zločin protiv čovečnosti"
Locations like the Door of No Return at the Cape Coast Castle in Cape Coast, Ghana, have become key tourism attractions for people hoping to learn about slavery -- and sometimes, their family heritage (Nipah Dennis)(Nipah Dennis/AFP/AFP)
Građani Gane su na ulicama prestonice Akre izrazili ponos i nadu u buduću pravdu nakon što su Ujedinjene nacije u Generalnoj skupštini usvojile rezoluciju koja transatlantsku trgovinu robljem označava kao "najteži zločin protiv čovečnosti".
Reakcije u Gani i Beninu
Rezoluciju, koju je predvodio predsednik Gane John Mahama, Generalna skupština je usvojila sa 123 glasa za. U Akri su ljudi slavili, a pojedini pojedinci su rekli da priznanje valja doživeti kao potvrdu patnje predaka i početak puta ka pravdi. "Ovo nije samo istorijski trenutak za nas kao državu, već potvrđuje i patnju naših predaka i otvara vrata za pravdu", rekla je studentkinja Abigail Selikem Teye.
U susednom Beninu takođe je zabeleženo uzbuđenje: ta država, kao i Gana, koristi svoju bolnu istoriju radi podsticanja turizma i nudi programe državljanstva potomcima roblja. Mnogi sagovornici, međutim, naglašavaju da priznanje treba da prati konkretne akcije.
Sporna debata u UN
Iako je rezolucija nezavezujuća, glasanje je bilo sporno: Sjedinjene Države, Izrael i Argentina glasali su protiv, dok se 52 države članice uzdržalo. Kritičari, uključujući Francusku, upozorili su da označavanje transatlantske trgovine kao "najtežeg" zločina može dovesti do suprotstavljanja istorijskih tragedija.
Tekst rezolucije posebno ističe trajanje i brutalnost transatlantske trgovine, opisujući je kao rasno zasnovano ropstvo (racialised chattel enslavement), i ukazuje na današnje posledice — od rasne diskriminacije do neokolonijalnih praksi.
Reparacije, restitucija i repatrijacija
Rezolucija ne zahteva eksplicitno reparacije, ali podstiče države članice da podrže inicijative usmerene na reparativnu pravdu. Mnogi aktivisti i intelektualci u regionu očekuju da će ovo otvoriti put za diskusije o reparacijama i povraćaju kulturnih dobara.
"Ko će platiti sve probleme koje je ovo prouzrokovalo? Afrika je, nažalost, pretrpela dve najveće pošasti u istoriji: ropstvo i kolonizaciju," rekao je Franck Ogou, direktor panafričkog programa za očuvanje baštine.
Za neke, kao što je afroamerički profesor Obadele Bakari Kambon, "izlečenje" podrazumeva i repatrijaciju: Gana je od 2016. aktivno promovisala program vraćanja i dodeljivanja državljanstva članovima afričke dijaspore, dok je i Benin pokrenuo slične inicijative.
Šta sledi?
Mnogi u regionu smatraju da je formalno priznanje važan simbolički korak, ali traže konkretne planove i isplate — od restitucije kulturnih dobara do obrazovnih i razvojnih programa koji bi ublažili dugoročne posledice trgovine robljem. Debata na međunarodnom nivou tek treba da pokaže da li će ovo priznanje dovesti do stvarnih promena za pogođene zajednice.
Izvor: AFP
Pomozite nam da budemo bolji.
