Birutė Galdikas (1946–2026): Poslednja od Leakeyjevih „anđela“ i prelaz primatologije od otkrića ka očuvanju

Primatološkinja Birutė Galdikas preminula je 24. marta 2026. godine. Sa njenim odlaskom zatvara se jedno izuzetno poglavlje moderne primatologije koje je, pre više od pola veka, započelo radom u šumama Tanzanije, Ruande i Borneoa — istraživanjem naših najbližih živih rođaka. Galdikasin život i karijera ostavili su neizbrisiv trag u nauci i u javnom shvatanju primata.

Leakeyjevi „anđeli“ i revolucija u sagledavanju primata

Jane Goodall, Dian Fossey i Birutė Galdikas — često nazvane Leakeyjevим „anđelima“ po svom mentoru Louisu Leakeyju — promenile su način na koji razumemo ponašanje primata. Leakey je poverio ovim mladim istraživačicama zadatak koji je u to vreme delovao radikalno: da godinama same borave u divljini i beleže svakodnevni život čimpanzi, gorila i orangutana. Njihov rad razbio je stereotipe o primatima kao bićima vođenim isključivo instinktom i pokazao bogatstvo ličnosti, društvenih saveza, rivalstava, empatije i tuge.

Otkrivanje — a zatim odgovornost

Prva generacija terenskih primatologa donela je seriju ključnih otkrića: čimpanze koriste alatke i vode političke borbe; gorile žive u složenim porodičnim grupama; orangutani ulažu ekstremno dugotrajan trud u odgoj mladunčadi. Ta saznanja su promenila antropologiju, psihologiju i evoluciona istraživanja — ali sada, decenijama kasnije, fokus polja se menja.

Danas primatolozi ulaze u šume koje su manje, fragmentisanije i tiše nego pre. Rad se sve više pomera sa posmatranja ka aktivnim intervencijama: zaštiti staništa, povezivanju fragmenata šume, očuvanju genetske raznovrsnosti i radu sa lokalnim zajednicama da bi ljudi i primati mogli da koegzistiraju.

Birutė Galdikas, shown in 1965.Universal Archive/Universal Images Group via Getty Images

Lemuri, orangutani i hitnost delovanja

Autorka teksta ističe svoj rad sa lemurima na Madagaskaru kao ilustraciju tog pomaka: više od 90% vrsta lemura danas je ugroženo, a mnoge populacije prežive samo u malim, izolovanim džepovima šume. Slična situacija postoji i za orangutane kojima se Galdikas decenijama bavila — spasavanje, rehabilitacija i ponovno uvođenje u prirodnu sredinu postali su ključni elementi očuvanja.

Veliko dostignuće Leakeyjevih „anđela“ nije samo naučno razotkrivanje složenosti primata, već i to što su uspeli da probude globalnu empatiju: njihove priče i ličnosti učinile su primate vidljivim i vrednim zaštite. Međutim, danas same priče više nisu dovoljne — potrebne su konkretne politike, međunarodna saradnja i ulaganja u očuvanje staništa.

Nasleđe i poziv na akciju

Centralno pitanje primatologije prestaje da bude „šta nas čini ljudskim“, a postaje „hoćemo li kao vrsta preduzeti odgovornost da sprečimo izumiranje naših najbližih srodnika“.

Galdikasin rad na Borneu, uključujući spasavanje i rehabilitaciju orangutana (tema dokumentarnog filma „Born to Be Wild 3D“), primer je kako nauka prelazi u praktičnu zaštitu. Nasleđe koje ona i njene koleginice ostavljaju obavezuje novu generaciju da kombinuje stroga istraživanja sa aktivnim očuvanjem.

Zaključak: Smrt Birutė Galdikas podseća nas na prelaznu fazu primatologije — od velikih otkrića o ponašanju ka hitnim, praktičnim merama za očuvanje vrsta. Zadaci pred naukom danas su jasni: sačuvati staništa, povezati fragmente šuma, podržati lokalne zajednice i razviti politike koje omogućavaju opstajanje primata u antropocenom dobu.

Tekst: Mireya Mayor (preuzet iz The Conversation). Autorka nema sukob interesa koji bi uticao na sadržaj članka.