Na promociji knjige Dragana Veselinova u Novom Sadu iznete su tvrdnje da je svetosavlje naknadna konstrukcija iz 1930-ih i da Sveti Sava nije izražavao nacionalni i verski identitet koji mu se danas pripisuje. Istorijski izvori pokazuju da se Sveti Sava potpisivao kao arhiepiskop "srpskih zemalja" i da je kroz manastire postavio temelje srednjovekovnog školstva. Rasprava je prerasla u širu kritiku politike Srpske pravoslavne crkve, a učesnici promocije pozvali su na dublju proveru izvora i stručnu debatu.
Obračun sa Svetim Savom: Veselinovova Teza i Odgovori Naučne Zajednice
Getty © Irina Starikova
Četiri godine nakon prvog izdanja, u Novom Sadu je predstavljena knjiga Dragana Veselinova "Moj Bog – Pitanje popa" u prostorijama Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine (NDNV). Promocija je izazvala pažnju ne toliko zbog same knjige koliko zbog provokativnih tvrdnji autora o poreklu i značenju svetosavlja i ulozi Svetog Save u oblikovanju srpskog identiteta.
Šta tvrdi Veselinov?
Veselinov iznosi stav da je svetosavlje naknadno konstruisan fenomen, navodeći da je koncept zatvorenog svetosavskog identiteta oblikovan tokom 1930-ih kao crkveno-političko opravdanje velikosrpske ideologije. Na promociji je istakao i da "Sveti Sava nikada nije rekao da je Srbin, niti da je pravoslavni".
„Svetosavlje je izmišljeno tridesetih godina prošlog veka kao crkveno‑političko opravdanje velikosrpske ideologije.“ — Dragan Veselinov (prenosi Autonomija.info)
Argumenata i kontraargumenti
Iako je tačno da se pojmovi i istorijske interpretacije često kristališu naknadno, dostupni pisani izvori vezani za Svetog Savu ne pružaju potpuni osnov za tvrdnju da je on bio lišen veze sa srpskim i pravoslavnim identitetom. Sveti Sava je ostavio brojna pisana dela, povelje i potpisivao se kao prvi arhiepiskop srpskih zemalja, što je u dokumentarnom smislu pokazatelj njegovog shvatanja položaja crkve i naroda kojem je služio.
Istorijski kontekst je važan: dugoročne interpretacije ličnosti i kulta mogu se menjati, ali to ne mora ugroziti primarne izvore koje ostavljaju same istorijske ličnosti. Takođe, navodi o namernom brisanju nacionalnog ili verskog identiteta Svetog Save zahtevaju pažljivu proveru arhivske građe i naučnih izvora.
Sveti Sava i školstvo
Veselinov je tvrdio i da Sveti Sava "nije osnovao nijednu školu" i osporio mu ulogu rodonačelnika školstva. Tačno je da srednjovekovne institucije nisu osnivane u modernom, institucionalnom smislu, ali je takođe istina da je Sveti Sava kroz manastire — posebno Hilandar, Studenicu i Žiču — organizovao pismenost, prepisivačke aktivnosti i obrazovne centre. Drugim rečima, iako nije podigao školu po današnjem modelu, postavio je temelj školovanju i pismenosti u srednjovekovnoj Srbiji.
Reakcije sa promocije
Promociju je moderirao Dinko Gruhonjić, a među učesnicima su bili Vidosav Stevanović, Svetislav Basara i Vuk Drašković, koji su izneli oštre kritike prema crkvenim institucijama i svetosavlju. Stevanović je govorio o ličnom raskidu sa verom, Basara je upozorio na "jeres svetosavlja", dok je Drašković povlačio paralele s predvečerjem Drugog svetskog rata i kritikovao društvenu ulogu nekih verskih autoriteta.
Autor teksta na promociji ukazao je i na netačnost u govoru Veselinova kada je oca Stefana Nemanje pomenuo kao "Stevan Nemanju", što dodatno ilustruje potrebu za preciznošću pri argumetaciji o istorijskim temama.
Značaj debate
Ova diskusija pokazuje koliko su interpretacije istorije i nacionalnog identiteta i dalje žive i sporne. Kritičke teze poput Veselinovljevih zahtevaju ozbiljno istraživanje izvora i stručnu polemiku — ne samo deklarativno odbacivanje, ali ni nehajno prihvatanje bez provere. Javna debata može doprineti boljem razumevanju istorijskih procesa, pod uslovom da ostane u okviru faktografske i metodološke tačnosti.
Zaključak
Promocija knjige pokrenula je važna pitanja o tome kako se istorija tumači i koristi u savremenom javnom diskursu. Veselinovljeve tvrdnje su provokativne i vredne rasprave, ali i podložne kritici na osnovu dostupnih izvora o Svetom Savi i njegovim delima. Dalja stručna rasprava i proučavanje izvora su neophodni da bi se takve teze adekvatno potvrdile ili opovrgle.
Pomozite nam da budemo bolji.
