Studije pokazuju da hobotnice prolaze kroz dve faze sna: tihi san i aktivni san koji po ponašanju podseća na REM kod ljudi. Tokom aktivnog sna beleže se brze promene boje i teksture kože, trzaji i pomeranje očiju, a epizode traju otprilike 40–60 sekundi i pojavljuju se svakih 30–60 minuta. Iako nije dokazano da hobotnice sanjaju kao ljudi, ovaj REM‑sličan obrazac sugeriše složene neuronske procese i mogućnost nezavisne evolucije sna kod beskičmenjaka.
Da Li Hobotnice Sanjaju? Otkriveno REM‑Slično Stanje Sna
Jorge Guerrero/AFP via Getty Images
Ako ste se ikada pitali šta se dešava u mozgovima stanovnika okeana, novo istraživanje hobotnica baca potpuno novo svetlo na to pitanje. Naučnici su zabeležili stanje sna kod hobotnica koje je po ponašanju veoma slično REM fazi sna kod ljudi — fazi najpovezanijoj sa snovima.
Dve faze sna
Istraživanja pokazuju da hobotnice naizmenično prolaze kroz dve jasno razdvojene faze: tihi san, kada su mirne i bljede, i aktivni san, tokom kojeg pokazuju nagle promene boje i teksture kože, trzaje i pomeranje očiju. Tim sa Okinawa Institute of Science and Technology potvrdio je da u tim trenucima životinje zaista spavaju, a ne samo miruju (The Guardian).
Kako izgledaju aktivne epizode
Tokom aktivnog sna hobotnice prolaze kroz brze, često dramatične transformacije u boji i uzorku kože — ponekad deluje kao da im se telo kreće kroz “kaleidoskop” signala. Istraživačica Sylvia Medeiros opisala je epizode kao kratke (oko 40 sekundi) ali intenzivne: „Otprilike 40 sekundi dramatično menjaju boju i teksturu kože. Oči im se takođe pomeraju,” prenosi NPR.
FREDERIC J. BROWN/AFP via Getty Images
Trajanje i ritam
Laboratorijska posmatranja pokazuju da se aktivne epizode javljaju otprilike svakih 30–60 minuta i traju oko 40–60 sekundi. Kada su hobotnice uskraćene za san, ulaze u aktivni san brže i češće — što ukazuje na homeostatsku regulaciju i na to da im to stanje zaista treba.
Da li to znači da sanjaju?
Ne možemo sa sigurnošću tvrditi da hobotnice sanjaju na isti način kao ljudi. Neuroscientist Sam Reiter ukazuje da se neki obrasci koji se pojavljuju tokom budnog stanja — npr. obrasci boja povezani s lovom ili kamuflažom — ponovo javljaju tokom aktivnog sna, što podržava mogućnost ‘preigravanja’ fragmenata iskustava. Ipak, autori studije naglašavaju da ovo nije konačan dokaz snova, već snažan pokazatelj REM‑sličnih procesa i unutrašnje neuronske aktivnosti.
Zašto je ovo važno
Hobotnice i sisari razdvojeni su više od 500 miliona godina evolucije, pa otkriće REM‑sličnog stanja kod beskičmenjaka sugeriše da su kompleksni obrasci sna mogli evoluirati nezavisno u različitim granama života. Marine biolog Carrie Albertin ističe da su glavonošci vredan model za proučavanje nezavisne evolucije velikih mozga, dok Sidarta Ribeiro napominje da, iako su potencijalni snovi kratki (do oko minut), oni i dalje mogu doprinositi konsolidaciji pamćenja i učenju.
Zaključak: Posmatrana ponašanja kod hobotnica nalikuju REM snu kod kičmenjaka i otvaraju fascinantna pitanja o evoluciji i funkciji sna. Naučnici još ne mogu nepobitno tvrditi da hobotnice ‘sanjaju’, ali podaci ukazuju na složene unutrašnje procese vredne daljeg istraživanja.
Izvori: NPR, The Guardian, National Sleep Foundation
Pomozite nam da budemo bolji.
