WMO je uveo Energetsku Neravnotežu Zemlje (EEI) kao ključni indikator koji meri razliku između sunčeve energije koju Zemlja upija i one koju vraća u svemir. Oko 91% viška energije akumulira se u okeanima, što doprinosi rastu temperaturâ, izbeljivanju korala, padu ribljih prinosa i porastu nivoa mora. To predstavlja ozbiljnu pretnju za prehrambenu bezbednost, posebno u priobalnim i ekvatorijalnim zajednicama, i zahteva hitne mere i jasniju naučnu komunikaciju.
Okeani Upijaju 91% Viška Energije Zemlje — To Ugrožava Prehrambene Sisteme
Svake godine Svetska meteorološka organizacija (WMO) objavljuje ključne klimatske pokazatelje — od koncentracije ugljen-dioksida u atmosferi do temperature površine Zemlje — kako bi pratila napredovanje globalnog zagrevanja. U svom najnovijem izveštaju iz marta 2026. WMO je u zvanični set indikatora uveo novu meru: energetsku neravnotežu Zemlje (EEI).
EEI je razlika između sunčeve energije koju planeta apsorbuje i energije koju vraća u svemir. Dok god postoji pozitivna energetska neravnoteža, Zemlja će se dodatno zagrevati — led će se topiti, a nivo mora rasti, objašnjava John Kennedy, glavni autor i naučni koordinator izveštaja.
„Dokle god postoji ta energetska neravnoteža, Zemlja će nastaviti da se zagreva, led će se topiti, a nivo mora će rasti.“
Podaci iz izveštaja potvrđuju trend koji prati klimatska zajednica decenijama: zbog efekta staklene bašte Zemlja zadržava sve više energije, uglavnom u obliku toplote, još od 1960-ih. Poslednjih devet godina svake godine je zabeležen novi rekord u količini zadržane energije.
Gde odlazi ta toplota?
Većina viška energije — oko 91% — akumulira se u okeanima. To čini okeane ključnim faktorom u razumevanju i praćenju klimatskih promena, ali i izvorom ozbiljnih posledica po ekosisteme i ljudske zajednice.
Kako to utiče na bezbednost hrane
Rastuća toplotna energija u morima ima višestruke negativne efekte na prehrambene lance:
- Izbeljivanje korala i degradacija staništa smanjuju biodiverzitet i produktivnost obalnih zona koje su izvor hrane i prihoda.
- Smanjenje divljeg ulova — mnoge riblje vrste sele se ka hladnijim vodama, što pogađa ribare u tropskim i ekvatorijalnim oblastima i smanjuje lokalnu dostupnost morske hrane.
- Pogoršanje uslova u akvakulturi — morske toplotne talase i cvetanja algi povećavaju mortalitet uzgajanih vrsta; primer je Čile 2016. kad su atlantski losos i uzgajivači pretrpeli velike gubitke zbog masovnog cvetanja algi.
- Porast nivoa mora i obalna erozija uništavaju infrastrukturu i izvore prihoda ribara, dok plavljenje priobalnih zemljišta i poplave izazvane topljenjem glečera remete poljoprivrednu proizvodnju.
Jennifer Jacquet, profesorka nauke o životnoj sredini i politike, naglašava da okeani funkcionišu kao „sunđeri za ugljenik“, ali imaju tačku zasićenja. Zbog toga su delimično "maskirali" koliko se zaista toplote akumuliralo u klimatskom sistemu — što znači da rizik raste kako njihova sposobnost apsorpcije opada.
„Okeani dostižu granicu onoga što mogu da učine da ublaže antropogene promene“, kazala je Jacquet, pozivajući na jasniju naučnu komunikaciju i hitne politike.
Posledice nisu ograničene samo na udaljene okeane — one pogađaju i obalske zajednice širom sveta, uključujući i region Jadrana, gde su ribarstvo, turizam i priobalna poljoprivreda osetljivi na promene u temperaturi i nivou mora.
Zaključak: EEI daje jasniji, kvantitativan okvir za praćenje osnovne energije koja pokreće klimatske promene. Podaci ukazuju na hitnost prilagođavanja politika u ribarstvu, akvakulturi i zaštiti priobalnih zona, kao i na potrebu za bržim smanjenjem emisija gasova staklene bašte.
Pomozite nam da budemo bolji.
