Istraživanje Univerziteta Michigan otkriva da premazi (stearati) na nitrilnim i lateks rukavicama mogu imitirati mikroplastiku u analizama, što je dovelo do prenaduvanih nalaza u nekim studijama. Tim preporučuje upotrebu rukavica za čiste prostorije i primenu spektralnih biblioteka stearat standarda za korekciju podataka. Otkriće ne umanjuje zabrinutost zbog mikroplastike, ali naglašava potrebu za strožom metodologijom i hemijskom verifikacijom.
Rukavice Iz Pakovanja Mogu Lažno Prikazati Mikroplastiku — Istraživanje Univerziteta Michigan Otkriva Neočekivani Izvor Kontaminacije
Researchers found that plastic gloves can transfer microplastic particles onto environmental samples, potentially skewing results.
Istraživanje naučnika sa Univerziteta Michigan ukazuje na to da premaz koji se nalazi na mnogim nitrilnim i lateks rukavicama može imitirati mikroplastiku u laboratorijskim analizama, što je dovelo do prenaduvanih nalaza u nekim studijama. Supstance poznate kao stearati, koje se dodaju rukavicama da bi se lakše odvajale iz kalupa, hemijski su slične česticama plastike i često su teško razlučive standardnim metodama detekcije.
Šta su istraživači uradili i šta su otkrili?
Tim predvođen Madeline Clough, nedavnom doktorkom nauka sa Univerziteta Michigan, analizirao je uzorke vazduha prikupljene pomoću metalnih površina u uređajima za uzorkovanje. Dok je pripremala podloge u rukavicama, primetila je da broj detektovanih čestica mikroplastike raste za redove veličine — mnogo više nego što je očekivala.
„Kao istraživači mikroplastike koji traže iglu u plastu sena, mi zapravo ne bismo trebali ni imati iglu,“ izjavila je Clough.
Nakon istrage koja je isključivala druge izvore (plastične bočice, atmosfera laboratorije i sl.), tim je identifikovao stearate iz premazanih rukavica kao glavni izvor kontaminacije. Testirali su ukupno osam tipova rukavica i utvrdili da rukavice namenjene radnom u uslovima čistih prostorija (cleanroom rukavice), koje nisu premazane stearatima, značajno smanjuju lažno pozitivne rezultate.
Zašto je ovo važno?
Stearati i čestice plastike mogu izgledati gotovo identično u nekim analizama: pod elektronskim mikroskopom tim nije uspeo pouzdano da razlikuje čestice polietilena od čestica stearata. Zbog toga postoje podešavanja u literatura koja potencijalno precenjuju prisustvo mikroplastike u okruženju.
Autori rada objavljenog u Analytical Methods predlažu kombinaciju mera za smanjenje i ispravljanje takve kontaminacije: upotrebu rukavica za čiste prostorije, precizniju hemijsku identifikaciju i korišćenje spektralnih biblioteka stearat standarda koje tim dostavlja kao alat za korekciju podataka.
„Za istraživače mikroplastike koji poseduju pogođene skupove podataka još uvek postoji nada da ih se može korigovati i dobiti pravi obim mikroplastike,“ rekla je Clough.
Starija autorka, profesor Anne McNeil, podseća da je ova oblast posebno zahtevna zbog postojanja plastike svuda oko nas i da su potrebni hemičari i stručnjaci za strukturu materijala kako bi se poboljšale metode detekcije.
„Možda precenjujemo količinu mikroplastike, ali ne bi trebalo da je uopšte bude,“ zaključila je McNeil. „I dalje ima puno toga, i to je problem.“
Zaključak je jasan: potrebna je striktna laboratorijska praksa i bolja verifikacija identiteta čestica da bismo dobili tačnu sliku prisustva mikroplastike u prirodi i njenog mogućeg uticaja na zdravlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
