Napetosti između Donalda Trampa i evropskih NATO saveznika rastu dok sukob SAD i Izraela sa Iranom ulazi u drugi mesec. Ključni spor je u pogledu pomoći i pristupa vojnim bazama, kao i u pitanju kontrole Hormuškog tjesnaca — morske arterije kroz koju prolazi oko petina svetske nafte i gasa. Više zemalja, uključujući Španiju, Italiju, Francusku i Poljsku, odbilo je američke zahteve, što dodatno slabi transatlantsku saradnju i može pogoršati globalne ekonomske posledice.
Raskol u NATO: Kako evropski saveznici odbijaju Trampove zahteve u sukobu sa Iranom
The USS Gerald R Ford was one of two US aircraft carriers deployed in the Middle East as part of the US-Israel war on Iran, but it is now anchored off Split, Croatia, for repairs after a noncombat fire on board [EPA]
Već napeta veza između Donalda Trampa i evropskih NATO saveznika dodatno se zaoštrava dok sukob SAD i Izraela sa Iranom ulazi u drugi mesec. Sve više evropskih zemalja odbija da pruži traženu vojnu podršku ili dozvoli korišćenje baza i vazdušnog prostora za operacije povezane sa ratom, produbljujući transatlantski raskol.
Glavne tačke neslaganja
Tramp traži veći angažman partnera — od slanja pomorskih snaga u Hormuški tjesnac do korišćenja vojnih baza u Evropi — ali odgovori saveznika ostaju suzdržani. U pojedinim slučajevima evropske vlade otvoreno su ograničile ili odbile zahteve SAD, dok je administracija u Vašingtonu reagovala žestokim retoričkim pritiskom.
Ko je šta odbio?
Španija je jasno saopštila da je njen vazdušni prostor zatvoren za američke vojne letove koji su uključeni u sukob. Ministarka odbrane Margarita Robles i premijer Pedro Sánchez ocenili su upotrebu španskih baza za operacije povezane sa ratom kao "neopravdanu" i "opasnu".
Italija je, prema izveštajima, odbila zahtev za korišćenje jedne od baza na Siciliji za američke bombardere, iako je rimska vlada pokušala da utiša tenzije porukom da će sve zahteve razmatrati pojedinačno.
Ujedinjeno Kraljevstvo dozvolilo je pristup američkim avionima ali samo za odbrambene misije povezane sa zaštitom britanskih interesa. Premijer Keir Starmer naglasio je:
"Ovo nije naš rat. Nećemo biti uvučeni u konflikt."
Francuska je odbila prelete vojnih transportnih aviona za pošiljke koje su, kako su izveštavali mediji, bile namenjene za korišćenje u sukobu sa Iranom. Pariz je takođe saopštio da razgovara sa velikim brojem zemalja o mogućoj misiji za ponovno otvaranje Hormuškog tjesnaca nakon završetka rata.
Poljska je jasno poručila da nema nameru da premesti sisteme protivvazdušne odbrane Patriot na Bliski istok zbog prioriteta bezbednosti u regionu, posebno s obzirom na njen položaj blizu Ukrajine.
Hormuški tjesnac — žarište spora
Hormuški tjesnac je ključna morska ruta kroz koju prolazi približno petina globalnog izvoza nafte i gasa. Iran je svojim napadima i pretnjama uspeo da značajno uspori saobraćaj kroz ovaj uski prolaz, što je izazvalo rast cena energenata i logističke poremećaje. Neke procene navode porast cena nafte i gasa i do 60% u određenim regionima.
Tramp je javno pozivao evropske saveznike da pošalju svoje ratne brodove u tjesnac ili da jednostavno "uzmu" kontrolu nad prolazom, što je izazvalo oštre reakcije i dodatno pogoršalo odnose. Mnoge evropske vlade su odbile da se priključe američkoj pomorskoj koaliciji, navodeći da to nije njihov rat i ističući rizike eskalacije.
Posledice i rizici
Odbijanje podrške i uzajamne optužbe mogu dugoročno oslabilo NATO kao političko-vojnog saveza. Eksperti upozoravaju da takav raskol povećava rizik za globalne lance snabdevanja, energetske cene i stabilnost u regionu. Čak i ako se saobraćaj kroz tjesnac ubrzo normalizuje, posledice za trgovinu i logistiku osetiće se mesecima.
Zaključak: Neslaganja oko uloge evropskih saveznika u sukobu sa Iranom otvaraju pitanje poverenja i solidarnosti unutar NATO-a. Dok pojedine zemlje nude ograničenu pomoć (npr. u razminavanju), većina evropskih vlada odbija direktnu uključenost, što dodatno komplikuje diplomatsku i bezbednosnu situaciju.
Pomozite nam da budemo bolji.
