Japanski tim mikologa otkrio je da mokraća (urea) menja električnu komunikaciju među ektomikoriznim gljivama povezanih miselijskim mrežama. Eksperiment je obuhvatio postavljanje elektroda na 37 pečuraka u hrastovoj šumi i merenje signala svake sekunde tokom 3,5 dana. Zalivanje jedne pečurke pojačalo je aktivnost, dok je zalivanje većeg broja pečuraka ili izlaganje mokraći smanjilo električni protok. Dalja istraživanja ciljaju da povežu specifične električne signale sa biološkim funkcijama mreže.
Mokraća Menja „Ćaskanje“ Gljiva: Urea Utiče Na Električne Signale U Miselijskim Mrežama
Researchers used electrodes to measure electrical activity between mushrooms.
Gljive su izuzetno društvene: male zajednice, ponekad udaljene i stotinama metara, često su međusobno povezane velikim podzemnim mrežama poznatim kao miselijske mreže. Te veze omogućavaju gljivama da razmenjuju informacije o okolini i uslovima rasta, ali naučnici još uvek slabo razumeju precizne mehanizme komunikacije unutar tih sistema.
Tim mikologa iz Japana istakao je koliko je komunikacija kod jedne grupe gljiva dinamična i koliko je lako modifikovana prisustvom supstance koju oslobađaju gotovo sve životinje — mokraće. Rad je objavljen u časopisu Scientific Reports i otkriva da urea (močnina), hemijski preteča amonijaka, menja električne obrasce „ćaskanja“ određenih gljiva.
Kako su sproveli eksperiment
Vođeni Yu Fukasawom sa Univerziteta Tohoku u Sendaju, istraživači su postavili elektrode na 37 ektomikoriznih pečuraka raslih na tlu hrastove šume. Gljive su izlagali različitim količinama vode i mokraće pod više uslova, a električne signale merili su svake sekunde tokom 3,5 dana.
Ključni rezultati
Rezultati su pokazali raznolike reakcije mreže: dodavanje vode jednoj pečurci pojačavalo je električnu aktivnost, dok je istovremeno zalivanje većeg broja pečuraka dovodilo do smanjenja električnog toka. Izlaganje mokraći (urei) takođe je smanjilo komunikaciju među gljivama — razlog nije potpuno razjašnjen, ali nalazi ukazuju da promena hemijskog sastava tla utiče na intenzitet i raspodelu signala unutar mreže.
"Fascinantno je razmišljati o tome zašto gljive komuniciraju na ovaj način," rekao je Fukasawa. "Na primer, zalivanje svih pečuraka može značiti da nema potrebe za daljom razmenom informacija jer cela mreža već zna šta se dešava — to bi moglo objasniti smanjenje toka informacija."
Ovi eksperimenti pružaju detaljan uvid u to kako neke gljive prilagođavaju električne tokove informacija u skladu sa prostornom raspodelom stimulusa i hemijskim promenama u tlu. Fukasawin tim planira dalje studije kojima bi povezali konkretne električne signale sa određenim biološkim aktivnostima unutar miselijskih mreža, što bi pomoglo da bolje razumemo ulogu gljiva u ekosistemu i njihove odgovore na antropogene uticaje.
Zašto je ovo važno
Razumevanje kako urea i drugi hemijski signali utiču na miselijske mreže može imati implikacije za ekologiju šuma, ciklus azota i upravljanje zemljištem — posebno u oblastima gde su životinjska staništa i poljoprivreda intenzivni izvori ureje u tlu.
Pomozite nam da budemo bolji.
