Satelit SWOT snimio „rađanje“ cunamija kod Kamčatke — otkriće koje menja prognoze

Kasno 29. jula 2025. godine, zemljina kora u oblasti pored Kamčatke u Rusiji naglo je popucala. Duž subdukcione zone, gde se jedna tektonska ploča podvlači pod drugu, oslobođena je napetost koja se gomilala decenijama — snažan zemljotres magnitude 8,8 koji je pomerio morsko dno i izazvao veliki cunami. Talas se širio Pacifikom brzinom uporedivom s brzinom aviona i na obalu je stizao sa visinama većim od 55 stopa (17 m).

Naučnici su znali za ovu povezanost zemljotresa i cunamija, ali neposredno posmatranje procesa nastanka cunamija — tzv. tsunamigenesis — u blizini subdukcijskih rovova dugo je bilo ograničeno zbog manjka senzora. Tradicionalne morske sonde daju podatke samo u pojedinačnim tačkama, pa ne prikazuju potpunu dvodimenzionalnu strukturu talasa.

Rešenje su dali sateliti. NASA i Francuska svemirska agencija koriste satelit Surface Water and Ocean Topography (SWOT), koji je prvobitno namenjen proučavanju nivoa i cirkulacije voda. Tim predvođen Ignacio Sepúlvedom iz San Diego State University iskoristio je SWOT da zabeleži cunami sa Kamčatke i dobio prvi visoko-rezolutni 2D pogled na proces nastanka talasa.

SWOT je preleteo preko Pacifika 70 minuta nakon potresa, oko 375 milja (600 km) od epicentra, i snimio ne samo vodeći talas, već i niz manjih, disperzivnih talasa koji su mu sledili. Ti prateći talasi su ključni jer nose informacije o tome gde je cunami nastao.

A full version of the image captured by the satellite of tsunamigenesis. | Credit: Bjarke Nilsson

Kako su to protumačili?

Prvobitni pokušaji simulacije događaja pomoću standardnog long-wave (dugotalasnog) modela nisu reprodukovali svojstva posmatranih disperzivnih talasa. Kao što je Sepúlveda rekao:

„Kada smo koristili najjednostavniji long-wave model koji se široko primenjuje, nismo mogli dobiti sve karakteristike koje je SWOT zabeležio.“

Istraživači su zato primenili sofisticiraniji Boussinesq-tip model, koji uzima u obzir disperziju talasa. Sa tim modelom uspeli su da reprodukuju posmatranja sa SWOT-a i da, na osnovu obrasca disperzivnih talasa, preciziraju mesto nastanka cunamija na oko 6 milja (10 km) od subdukcijskog rova — najbliži direktni uvid u tsunamigenesis ikada ostvaren.

Zašto je ovo važno?

SWOT pruža širok, dvodimenzionalan prikaz površine okeana sa preciznošću od nekoliko centimetara, beležeći smer, razmak i zakrivljenost talasa — podatke koje buje kao što su DART ne mogu obezbediti same za sebe. Kombinacija satelitskih posmatranja i naprednih modela omogućava:

• bolje razumevanje procesa blizu rova koji stvaraju najveće i najopasnije cunamije,
• preciznije modelovanje visine i vremena dolaska talasa do obala,
• potencijalno brže i tačnije sisteme upozorenja kada se integrišu satelitski podaci sa mrežama poput DART-a.

Ovo otkriće predstavlja korak napred u sposobnosti naučnika da povežu detalje zemljotresa sa strukturom cunamija na otvorenom moru. U praksi, bolje modele znače tačnija upozorenja, efikasnije evakuacije i, konačno, spasavanje života.

Zaključak: Posmatranja SWOT satelita i upotreba naprednih modela kao što je Boussinesq-tip otvaraju novu eru u proučavanju i predviđanju cunamija. Dalja integracija satelitskih i morskih mernih podataka obećava brže i pouzdanije prognoze kada nastupe naredni veliki potresi.