Nova studija objavljena u Nature Communications pokazuje da su tokom šest toplotnih talasa (2003–2024) zabeleženi uslovi koje autori opisuju kao „nepreživljive“ za osobe starije od 65 godina nakon samo šest sati izlaganja. Model koji uključuje znojenje, isparavanje, izloženost suncu i starost otkriva da su ranija procena rizika i broj smrtnih slučajeva verovatno bili podcenjeni. Talas u Feniksu u julu 2023. dostigao je 119°F (≈48°C), a naučnici upozoravaju da porast prosečnih temperatura za 2–3°C može dramatično povećati opasnost.
Smrtonosni talasi toplote već su ovde: zašto naučnici 2026. govore o „nepreživljivim“ uslovima (119°F ≈ 48°C)
„Oh s**t.“ Tako je profesorica Sarah Perkins-Kirkpatrick reagovala na rezultate nove studije koju je vodila o uticaju ekstremne toplote na ljudsko zdravlje. Istraživanje upozorava da su tokom šest značajnih toplotnih talasa između 2003. i 2024. stvoreni uslovi koje naučnici opisuju kao „nepreživljive“ za osobe starije od 65 godina nakon samo šest sati izlaganja.
Šta je novo u studiji
Studija objavljena u časopisu Nature Communications koristi unapređeni model termoregulacije koji za razliku od ranijih pristupa ne posmatra samo vazdušnu temperaturu i vlažnost, već i proces znojenja i isparavanja, uticaj izloženosti suncu, starosnu strukturu i druge faktore. Autori zaključuju da su smrtni slučajevi usled ekstremne toplote "nesumnjivo" bili ozbiljno podcenjeni.
„Uslovi koji ugrožavaju ljudski život su već ovde, a rizik ubuduće gotovo sigurno je mnogo veći nego što smo ranije mislili,“ izjavio je prof. Ollie Jay za The Guardian.
Ključni nalazi
Naučnici su ponovo analizirali šest velikih talasa toplote iz perioda 2003–2024. Među njima je i talas koji je pogodio Feniks (Arizona) u julu 2023. i dostigao 119°F (≈48°C). Prema modelu, osobe starije od 65 godina bez pristupa hladovini mogle su se naći u „nepreživljivim“ uslovima već nakon šest sati izlaganja. U nekim slučajevima modeli su pokazali opasne uslove i za starije osobe čak i kada su bile u hladu.
Šta to znači za javno zdravlje
Rezultati sugerišu da sadašnje definicije i sistemi za upozoravanje na toplotne talase — koji se često oslanjaju samo na temperaturu vazduha — mogu podcenjivati stvarni rizik. Autori studije ističu potrebu za prilagođavanjem standarda hitne zaštite, ranijim i ciljanim merama za starije i druge vulnerabilne grupe, kao i ažuriranjem evidencije smrtnih slučajeva povezanih s toplotom.
Implikacije: Ovi nalazi zahtevaju preispitivanje pripremnih planova u zdravstvenim sistemima i lokalnim zajednicama — od proaktivnog otvaranja rashladnih centara do bolje identifikacije rizičnih pojedinaca i promena u javnim upozorenjima.
Studija je prvobitno preneta u Men's Journal (8. april 2026), a glavne izjave i tumačenja citirane su iz intervjua datih za The Guardian.
Pomozite nam da budemo bolji.
