Žene u Freetownu Voze Kekeh: Auto-rikše Donose Zaradu, Nezavisnost i Promenu Stavova

U kasnim popodnevnim satima, dok sunce polako tone nad glavnim tranzitnim parkom u Freetownu, Hawa Mansaray parkira svoj motorni trotočkaš i pravi kratku pauzu da se pomoli. Ona je jedna od malog, ali rastućeg broja žena koje ulaze u pretežno muški sektor komercijalnog prevoza – voze lokalne auto-rikše poznate kao kekeh.

Kekeh su postale važna alternativa u gradu čiji javni prevoz ne uspeva da odgovori rastućoj potražnji. Prema procenama gradske uprave, Freetown danas ima više od 1,5 miliona stanovnika — otprilike tri puta više nego kada je planirana postojeća infrastruktura. U takvom okruženju, komercijalni motocikli i auto-rikše ispunjavaju ključnu potrebu za dostupnim i fleksibilnim prevozom.

Hawa Mansaray transports a passenger in Freetown, Sierra Leone, March 7, 2026. (AP Photo/Abdul Hamid Kanu)(ASSOCIATED PRESS)

Zašto žene ulaze u ovaj posao

Mnoge žene vide kekeh kao način da steknu ekonomsku nezavisnost u državi gde je pristup finansijskim uslugama ograničen, naročito za žene i stanovnike ruralnih područja. Mansaray, 27-godišnja samohrana majka iz okruga Kailahun, priseća se kako je nakon razdvajanja od muža preživljavala radeći razne poslove — dok obuka za vožnju kekeh nije promenila njen svakodnevni život.

„Radila sam razne poslove otkad sam došla u Freetown, ali kekeh mi je najviše pomogao“, kaže Mansaray.

Ona sada radi za kompaniju koja zahteva dnevni povraćaj od 350 leona (≈14 USD), a zarađuje prosečno oko 175 leona (≈7 USD) dnevno — suma koja joj omogućava da izdržava porodicu i koja se smatra značajnom za mnoge u zemlji.

Commercial rickshaws drivers wait in line at a transport station in Freetown, Sierra Leone, March 7, 2026. (AP Photo/Abdul Hamid Kanu)(ASSOCIATED PRESS)

Prepreke: stigma, sigurnost i pristup kapitalu

Ulazak žena u ovaj posao ne prolazi bez izazova. U društvu gde su rodne uloge i dalje snažno izražene, žene koje se upuste u "muške" profesije često trpe stigmu. Marfoh Mariama Samai iz Plan International Sierra Leone objašnjava da su žene društveno "označene" i da im je teže da se nametnu u takvim poslovima.

Pored društvene osude, žene navode i konkretne probleme: agresivno ponašanje muških putnika, zabrinutost za bezbednost tokom noćnih sati i otežan pristup početnom kapitalu. Sindikat vozača kekeh u zapadnom Freetownu ima više od 1.000 registrovanih članova, ali tek oko 20 su žene — ipak napredak u odnosu na raniji period.

Halimatu Kamara, a rickshaw driver poses for a portrait in Freetown, Sierra Leone, March 7, 2026. (AP Photo/Abdul Hamid Kanu)(ASSOCIATED PRESS)

Distriktni predsednik sindikata Mustapha Thoronka ističe da podržava obuke i inicijative za kreditiranje žena, poručujući: "Šta god muškarci mogu, žene mogu i bolje." On poziva vlasti na dodatnu podršku jer je ulazak u ovaj posao kapitalno intenzivan.

Šta kažu putnici i vozačice

Mnogi putnici, poput Mariame Barrie, izražavaju preferenciju za ženske vozačice: „One su pažljivije od muškaraca“, kaže ona, dodajući da prisustvo žena u sektoru šalje snažnu poruku drugim ženama da ne čekaju milostinju, već da preuzmu inicijativu.

Halimatu Kamara, a rickshaw driver poses for a portrait in Freetown, Sierra Leone, March 7, 2026. (AP Photo/Abdul Hamid Kanu)(ASSOCIATED PRESS)

Vozačice poput Alimatu Kamare priznaju da posao zahteva pribranost i odlučnost, ali istovremeno vide priliku za rast: Kamara planira da proširi posao i kupi više kekeh vozila.

Zaključak

U Freetownu kekeh više nisu samo prevozno sredstvo — postaju simbol ekonomske emancipacije i promene rodnih uloga. Iako i dalje suočene sa stigmom i sigurnosnim rizicima, žene vozačice polako menjaju percepciju o tome šta su sposobne da postignu u javnoj sferi i na tržištu rada.