Rat u Iranu podigao je cene goriva u SAD i primorao vozače od Bostona do Denvera da smanjuju putovanja i menjaju navike. Prosečna cena benzina iznosi 4,16 dolara po galonu, a dizela 5,67 dolara, što je dovelo do procenjenog povećanja potrošnje od 10,4 milijarde dolara u odnosu na prošlu godinu. Analitičari upozoravaju da oštećenja rafinerija i zatvaranje Hormuškog moreuza mogu održati „geopolitički premijski“ rizik i zadržati cene duže vreme iznad predratnih nivoa.
Od Bostona do Denvera: Kako rat u Iranu gura cene goriva i menja navike američkih vozača
Gas prices are displayed at a gas station as the prices of oil and gas surge, amid the U.S.-Israel conflict with Iran, in Titusville, Florida, U.S., March 31, 2026. REUTERS/Marco Bello
Stanovnik Bostona Pat Ouedraogo skratio je duža putovanja, dok buduća studentkinja prava Skyler Burke prelazi dodatne milje da bi točila jeftinije gorivo izvan svog kvarta. U Hjustonu je auto-megler David Wright zamenio benzinca za potpuno električni automobil. Ovo su samo neki od primera kako rast cena goriva utiče na svakodnevicu američkih vozača.
Stručnjaci za energetiku ocenjuju da je šestosedmični sukob u Iranu izazvao jedno od najvećih narušavanja snabdevanja naftom u modernoj istoriji: pogođene su ključne proizvodne kapacitete, a prolaz kroz Hormuški moreuz je praktično zatvoren, što dodatno pritiska globalne cene.
Koliko košta gorivo? Prosečna cena benzina u SAD iznosila je 4,16 dolara po galonu, a dizela 5,67 dolara — najviše od 2022. godine. Prema proceni GasBuddyja, to je dovelo do povećanja potrošnje za benzin i dizel od oko 10,4 milijarde dolara u poređenju s istim periodom prošle godine (1. mart–10. april).
Za kamiondžiju iz Hjustona, Eddieja Esquivela, poskupljenje dizela gotovo je udvostručilo nedeljne troškove sa oko 800–900 dolara na 1.600–1.700 dolara. „Ove cene jako udaraju. Dizel je bio oko 2 dolara po galonu, sada može da stigne i do 6“, rekao je Esquivel na pumpi u južnom Hjustonu.
Politički i tržišni efekti
U SAD, kao najvećem svetskom potrošaču goriva, cene na pumpama imaju snažan politički uticaj. Poremećaji u snabdevanju i rast potrošačkih cena već su uticali na raspoloženje birača. Analitičari upozoravaju da, čak i ako dođe do prekida vatre i obnove saobraćaja kroz Hormuz, oporavak cena verovatno neće biti brz.
„Očekujemo da će na tržištu ostati geopolitički premijski rizik. Umesto brzog povratka na predratne nivoe, cene će verovatno postepeno omekšati, ali ostati relativno više“, izjavio je Wei Ren Gan iz konsultantske kuće Rystad.
Procene Macquarieja pokazuju da je oko 2 miliona barela dnevno rafinerijskog kapaciteta u regionu Bliskog istoka izvan funkcije zbog ratnih oštećenja, što dodatno ograničava ponudu.
Promene u ponašanju potrošača
Visoke cene već dovode do „demand destruction“: potražnja za benzinom u nedelji pre Uskrsa pala je na 8,6 miliona barela dnevno, što je 9% manje nego prošle godine u isto vreme. Povećan je i broj zaduženja u založnim radnjama, a neki potrošači smanjuju izlaske i izbore koji zahtevaju vožnju.
Kari DyLong iz Denvera izjavila je da sada obavlja više aktivnosti kod kuće i ređe putuje privatnim automobilom, jer veliki deo plate ide na gorivo za 40-minutnu dnevnu rutu do posla.
Šta očekivati tokom leta? Analitičari i market observatori upozoravaju da bi potrošači mogli plaćati povišene cene tokom letnje sezone putovanja, iako bi se tržište moglo postepeno stabilizovati ukoliko dođe do trajnog prekida sukoba i popravke oštećenih kapaciteta.
(Izveštavali: Shariq Khan, Georgina McCartney, Tim McLaughlin; uređivanje: Matthew Lewis)
Pomozite nam da budemo bolji.
