Studije iz oblasti neuroarhitekture sugerišu da biofilni (prirodi zasnovani) dizajn može smanjiti neuroinflamaciju i nivo stresa, podržavajući bolje mentalno zdravlje. Istraživanja sa Univerziteta u Cambridgeu i radovi kao što je studija Cleo Valentine pokazuju neurofiziološke promene u prostorima koji imitiraju prirodu. Novi radovi takođe ukazuju da arhitektura može uticati na hippocampalnu neurogenezu i BDNF, a praktični principi uključuju više prirodnog svetla, poglede na zelenilo i podsticanje fizičke aktivnosti (npr. stepenice). Potrebne su dalje studije i primene da bi se teorija pretvorila u javne politike i dizajn prostora.
Možemo Li Dizajnirati Gradove Koji Leče Mozak? Neuroarhitektura i Biofilni Dizajn
Architecture Can Actually Help Heal Your BrainJackyenjoyphotography - Getty Images
Ako želimo zdraviju i srećniju populaciju, možda bi trebalo da promenimo način na koji gradimo i projektujemo gradove. Prema proceni Ujedinjenih nacija, do 2050. oko 70% svetske populacije živeće u urbanim sredinama, a približno 2,5 milijarde ljudi preseliće se u gradove narednih decenija. Istovremeno, rastući broj dokaza ukazuje da statična i veštačka okolina nije optimalna za ljudski mozak — na primer, šetnja kroz šumu često je znatno opuštajuća u odnosu na šetnju bučnom gradskom ulicom.
Istraživači iz oblasti neuroarhitekture na Univerzitetu u Cambridgeu i drugi stručnjaci sada razmatraju da li bi se urbanim dizajnom moglo aktivno doprineti mentalnom zdravlju stanovništva — umesto izgradnje "hladnih monolita" koji mogu ograničavati neuroplastičnost.
Još 2024. Cleo Valentine (sada istraživač saradnik na Harvardu) objavila je rad u časopisu Buildings o tome kako biofilni, prirodi zasnovani dizajn može uticati na neuroinflamaciju — faktor povezan s nekim neurodegenerativnim i psihijatrijskim stanjima. U tom istraživanju merene su stresne reakcije pomoću 32-kanalnog kvantitativnog elektroencefalograma (qEEG), a autori su zabeležili dokaze o smanjenoj neuroinflamaciji i nižem nivou stresa u prostorima koji prate principe biofilije.
"Ovo je prvi put da imamo direktne neurofiziološke dokaze da arhitektura može uticati na imunološke reakcije u mozgu," rekla je Valentine za Research Institutes of Sweden (RISE). "To otvara potpuno novi način razmišljanja o tome kako projektujemo prostore u kojima živimo i radimo."
Nova studija sa iste škole arhitekture na Univerzitetu u Cambridgeu, objavljena u časopisu Brain Sciences, posebno analizira ulogu arhitekture u hippocampalnoj neurogenezi — procesu ključnom za učenje i regulaciju raspoloženja. Autor studije, Mohamed Hesham Khalil, doktorand u Cambridgeu, ističe da fizička aktivnost podstiče neurogenezu preko faktora BDNF (brain-derived neurotrophic factor), dok istovremeno izgrađeno okruženje u kojem ljudi provode oko 90% vremena može potiskivati BDNF kroz hronični stres i nedostatak adekvatne fizičke aktivnosti.
Khalil uvodi ili dalje razvija pojmove kao što su "neuroodrživost" i "neurobiofilni dizajn": praktični principi koji uključuju povećanje izloženosti prirodnom svetlu, pogledu na zelenilo, prirodnim zvucima, ali i podsticanje svakodnevne fizičke aktivnosti — na primer, dizajnom koji ohrabruje korišćenje stepenica umesto lifta. Takve mere bi mogle pomoći u održavanju BDNF nivoa i podržati neuroplastične procese.
Važno je naglasiti da su mnogi zaključci i dalje delimično teorijski i da se oslanjaju na povezana istraživanja o štetnim efektima zatvorenih, sedentarnih radnih prostora na mentalno zdravlje. Ipak, principi se mogu primeniti šire — u poslovnim zgradama, školama, stambenim zgradama i zdravstvenim ustanovama — kao deo strategije za smanjenje urbanog stresa.
S obzirom na rastuće nivoe stresa i socijalne izolacije širom sveta, promišljeniji arhitektonski pristup koji uvažava potrebe mozga može postati važan deo javnog zdravlja dok se urbanizacija ubrzano razvija.
Ograničenja i sledeći koraci: Trenutni nalazi ukazuju na obećanje, ali su potrebne veće, longitudinalne studije i praktične pilotske primene u urbanim projektima kako bi se precizno kvantifikovao stvarni uticaj dizajna na neurobiologiju i opšte mentalno zdravlje stanovništva.
Pomozite nam da budemo bolji.
