Studija objavljena 13. aprila u Scientific Reports pokazuje da aspirin i lidokain značajno smanjuju repni refleks norveških repatih raka nakon električnog šoka, što ukazuje na uključenost nocicepcije (neuronalne obrade bola). Istraživanje (105 jedinki) beleži da su analgetici umanjili učestalost repnih trzaja, pa autori pozivaju na veću etičku pažnju pri ubijanju školjkaša i razmatranje humanijih metoda kao što je električno omamljivanje. Rezultati mogu podstaći promene u pravilima i industrijskoj praksi.
Nova studija: Aspirin i lidokain umanjuju reakciju norveških repatih raka — naučnici pozivaju na humane metode ubijanja
U.K. scientists are calling for a ban on boiling lobsters alive after another study has found that the crustaceans feel pain. | Credit: Tim Bieber via Getty Images
Novo istraživanje o norveškim repatim rakovima (Nephrops norvegicus) pojačava dokaze da ovi štakori mora mogu doživljavati bol – pitanje koje su naučnici dugo razmatrali i koje je inspirisalo esej Davida Fostera Wallacea „Consider the Lobster”. Autori studije ističu da rezultati imaju etičke implikacije za način hvatanja i ubijanja školjkaša.
Detalji studije
Rad objavljen 13. aprila u časopisu Scientific Reports ispitao je reakcije 105 norveških repatih raka podeljenih u više grupa: kontrolne grupe koje nisu dobijale električni šok i tri grupe izložene šoku — jedna bez tretmana i dve prethodno tretirane analgetikom (lidokainom ili aspirinom). Lidokain je rastvoren u vodi u pojedinačnim posudama, a aspirin je dat injekcijom.
Istraživači su primenili električni šok od 9,09 V/m u trajanju od 10 sekundi i pratili ponašanje pre, tokom i do dva sata nakon šoka. U grubim crtama, tri šok-grupe su bile: šok bez leka, šok + lidokain i šok + aspirin.
Rezultati
Reakcija bekstva poznata kao tail flip zabeležena je samo kod životinja izloženih električnom šoku, a nije se pojavljivala u kontrolnim grupama. Međutim, tretmani analgeticima znatno su smanjili pojavu repnog trzaja: od 13 jedinki tretiranih lidokainom samo 7 je izvelo repni pokret, dok je kod 13 jedinki tretiranih aspirinom repni pokret zabeležen kod samo 3 jedinke. Neliječene, šokirane jedinke pokazale su intenzivnije i češće repne reakcije.
Autori tumače da smanjenje bekstva pod dejstvom analgetika podržava tumačenje da repni trzaj nije isključivo mehanička ili direktno električki inducirana kontrakcija mišića, već uključuje nociceptivni (neuronalni) odgovor povezan sa percepcijom bola. Drugim rečima, lekovi koji deluju na bol kod ljudi deluju i na ove školjkaše, što ukazuje na sličnosti u obradi bolnih stimulusa.
Studies show that octopuses, like lobsters and crabs, also experience pain. | Credit: Volodymyr Ivanenko via Getty Images
Širi kontekst i posledice
Ovo istraživanje se uklapa u sveobuhvatniji niz radova koji pokazuju slične tragove bola kod drugih beskralježnjaka — kraba, hobotnica i sličnih vrsta. Ranije studije su pokazale da hermit krabe napuštaju svoje školjke nakon bolnih iskustava, a hobotnice su izbegavale mesta povezane sa povredom.
Na osnovu ovakvih dokaza, neke države su već preduzele pravne korake: Ujedinjeno Kraljevstvo 2022. godine prepoznalo je krabe, jastogove i hobotnice kao senzibilna bića sposobna da doživljavaju bol i patnju, Novi Zeland i pojedine evropske zemlje zabranjuju kuvanje školjkaša uživo ili zahtevaju omamljivanje pre ubijanja. Industrija i istraživači takođe ispituju električno omamljivanje kao humaniju alternativu kuvanju u živom stanju.
Autori studije navode da njihovi rezultati imaju praktične i etičke implikacije za komercijalne prakse i potrošače, te mogu podstaći širu javnu i regulatornu raspravu o tome kako se postupati sa školjkašima.
Lynne Sneddon, profesorka zoofiziologije: „To što analgetici razvijeni za ljude deluju i na norveške repate rakove pokazuje koliko su naši biološki mehanizmi slični. Zato je važno voditi računa o načinu na koji tretiramo i ubijamo ove životinje.”
Napomena o metodologiji: Štaviše, iako su rezultati sugestivni, naučnici ističu da sama smanjenja ponašanja pod analgeticima ne predstavljaju „dokaz bola” na ljudski način, već snažan pokazatelj nocicepcije i potencijalne subjektivne nelagodnosti koja zaslužuje etičko razmatranje.
Za dalje rasprave i zakonodavne promene biće važni dodatni eksperimenti, različiti modaliteti stimulusa i primeri iz komercijalne prakse kako bi se razvile praktične, humane smernice za rukovanje i usmrćivanje školjkaša.
Pomozite nam da budemo bolji.
