Mnogo žena u Libanu je rodilo ili je u drugom stanju i živi u prenatrpanim skloništima otkako je sukob Izraela i Hezbolaha raselio stotine hiljada ljudi. UNFPA upozorava na oko 13.500 trudnica među raseljenim ženama, od kojih je oko 1.500 blizu porođaja. Mobilne klinike i humanitarne organizacije pružaju prenatalne preglede i pomoć, ali privatnost, lekovi i osnovne potrepštine ostaju ograničeni.
Trudnice i majke u libanskim skloništima: Male bebe, velika neizvesnost
Ghada Fadel with her twin sons Mohammed and Mehdi at a shelter in Sidon (MAHMOUD ZAYYAT)(MAHMOUD ZAYYAT/AFP/AFP)
Mariam Zein drži svog 11 nedelja starog sina Huseina na dušeku na podu skloništa u predgrađu Bejruta, gde je sa porodicom sklonjena otkako je rat između Izraela i Hezbolaha poremetio njihov život.
— Bila sam presrećna kad sam bila u devetom mesecu trudnoće. Nije mi palo na pamet da će se roditi i da će odmah biti rat, kaže Zein, stara 26 godina, dok su pelene i adaptirano mleko zbijeni pored fotokopir-aparata, a garderoba okačena na improvizovanu štrik-liniju.
Zein je pobegla sa suprugom, bebom i drugim rođacima kada je 2. marta izbio sukob koji je Liban uvukao u širi konflikt. Ne zna da li njen dom na jugu zemlje i dalje stoji.
Brojke i pritisak na skloništa
Libanske vlasti navode da je rat odneo više od 2.100 života i raselio više od milion ljudi. Oko 140.000 ljudi trenutno boravi u prenatrpanim centrima poput onog gde je Zein — u njemu je oko 500 ljudi, među kojima je pet trudnica i više maloletne dece.
Trudnoće i zdravstveni izazovi
Prema podacima Fonda Ujedinjenih nacija za stanovništvo (UNFPA), procenjuje se da je 620.000 žena i devojaka raseljeno, među kojima je oko 13.500 trudnica, a oko 1.500 se očekuje da će roditi u narednih 30 dana. Zbog raseljavanja mnoge žene rizikuju da propuste važne preglede i ultrazvuk.
U malom šatoru opremljenom prenosivim ultrazvukom, akušerka-ginekološkinja Theresia Nassar pregledala je više trudnica kao deo mobilne zdravstvene klinike koju vode Caritas Lebanon uz podršku UNFPA. — Ne brinemo samo o fizičkom zdravlju već i o njihovom mentalnom stanju, kaže Nassar. Mnoge žene su bez lekova, bez redovnih kontrola i ne znaju da li će moći da se vrate kući.
Priče majki u skloništima
U preuređenoj školi u centralnom Bejrutu, jako trudna Ghada Issa (36) očekuje devojčicu. — Ovo mesto nije za trudnice, kaže ona. Žive u skučenom šatoru, često moraju da idu do udaljenih, pretrpanih toaleta, a osnovna privatnost i higijena su problem.
Druga porodica, Ghada Fadel i njeni novorođeni blizanci Mohammed i Mehdi, ostali su bez doma nakon bombardovanja njihove kuće. Fadel priča da su sve pripreme za bebe izgubljene: — Očekivala sam da ću roditi i vratiti se kući, ali kuća je nestala.
Pomoć i neophodne intervencije
Humanitarne organizacije i mobilne klinike pokušavaju da popune praznine: dele pelene, bebi-pakete i osnovne higijenske potrepštine, obezbeđuju prenatalne preglede i psihološku podršku. Ipak, kapaciteti su ograničeni, a potreba za privatnim prostorom za dojenje, pristupom adaptiranom mleku, lekovima i sigurnim mestima za porođaj ostaje hitna.
Zaključak: Priče majki iz libanskih skloništa oslikavaju širi problem — i hitnu potrebu za proširenom zdravstvenom i psihološkom pomoći, kao i za većom podrškom za porodilje i novorođenčad u uslovima sukoba.
Pomozite nam da budemo bolji.
