Zašto pčele izlaze sve ranije — šta to znači za vašu baštu i šta možete da uradite

Da li ste primetili da pčele i ose kod vas u bašti dolaze ranije nego ranijih godina — ili su, naprotiv, ređe? Nova opsežna studija sa Univerziteta u Würzburgu pokazuje da toplija proleća pomeraju vreme pojave oprašivača, ali i utiču na njihovo fizičko stanje, što ima posledice za biljke, ekosisteme i naše bašte.

Warming winter temperatures are affecting pollinators and plants on many levels, a new study suggests.©nnorozoff/iStock via Getty Images

Šta su naučnici uradili

Istraživači su u laboratorijskim uslovima hranili i pratili skoro 15.000 jedinki pčela i osa prikupljenih sa više od 160 lokacija u Bavarskoj. U članku objavljenom 13. aprila u Functional Ecology simulirali su različite prolećne temperaturne scenarije kako bi proverili kada i u kakvom stanju insekti izlaze iz zimskog dormanca.

During warmer winters, dormant adult bees burn more of their reserves and often lack the energy to survive come springtime.©ArtEvent ET/Shutterstock.com

Glavni nalazi

Sve ispitane vrste izlaze ranije pri višim prolećnim temperaturama. Međutim, odgovor zavisi od porekla jedinki: populacije iz toplijih regiona izlaze naročito rano i zadržavaju veću telesnu masu u toplim uslovima, dok jedinke iz hladnijih oblasti brže troše zalihe energije i ulaze u sezonu slabije.

Plants and bees are growing and emerging during misaligned times, which means neither can flourish.©Chedko/Shutterstock.com

Zabrinjavajući gubitak telesne težine: ženke vrsta koje se razvijaju tokom leta mogle su da izgube i do 34% telesne mase pod povišenim temperaturama — podatak od velikog značaja, jer je telesna masa povezana sa plodnošću i sposobnošću skupljanja hrane.

So much of our world relies on pollinators, so protecting them after a warm winter is a must.©Maciej Olszewski/Shutterstock.com

Zašto se to dešava

Većina divljih pčela prezimljava kao lutke u kokonima ili kao odrasle jedinke u skrovištima. Tokom zimskog dormanca hibernirajuće jedinke troše rezerve masti. Toplije zime i proleća ubrzavaju sagorevanje tih zaliha, pa insekti ili izležu prerano i zateknu premalo dostupnog cvetanja, ili se pojave iscrpljeni i slabije funkcionišu kao oprašivači.

Širi ekološki efekti

Studije širom sveta dokumentuju temporalne nesklade (mismatcheve) između cvetanja biljaka i pojave njihovih glavnih oprašivača. Takvi neskladi mogu smanjiti prinos semena, dovesti do pada reprodukcije biljaka i povećati rizike za cele biljne zajednice — posebno na višim geografskim širinama. Promene utiču ne samo na pčele, već i na pollinacione mreže, predatorko-plijenske odnose i poljoprivredu.

Šta naučnici planiraju dalje

Nemački tim želi da ispita i kako kratki talasi ekstremne vrućine utiču na izleganje i koliko su smanjene energetske rezerve povezane sa stvarnom efikasnošću oprašivanja u polju. Takođe proučavaju koliko brzo i na koji način populacije mogu da se adaptiraju na sve nestabilnije klimatske uslove.

Praktični saveti za baštovane

Ako uređujete baštu, možete pomoći oprašivačima koji su preživeli topliju zimu:

• Posadite raznovrsno, rani cvetajuće autohtono bilje (ranoprinosne vrste) kako biste obezbedili hranu od prvih dana proleća.
• Ostavite delove zemljišta sa sitnim skloništima (komadi zemlje, lišće, stari panjev) i instalirajte "bee hotel" za usamljene pčele.
• Obezbedite vodu (plitki tanjir sa kamenjem) i izbegavajte upotrebu pesticida u periodu cvetanja.
• Podržavajte lokalne inicijative za očuvanje staništa i raznovrsnosti biljaka.

Zaključak: pčele i ose koje danas viđate su preživele zimu u svetu koji se brzo menja. Njihovo rano pojavljivanje i oslabljen fizički status signal su upozorenja — ali i prilika da kroz jednostavne akcije u bašti pomognete oprašivačima i očuvate lokalne ekosisteme.