Amaterski arheolozi su u bašti Frombork katedrale otkrili podzemnu komoru u kojoj je pronađen kompas star oko 500 godina, instrument koji podseća na onaj povezan s Mikołajem Kopernikom. Nalaz je otkriven pomoću ground‑penetrating radara, prebačen je na konzervaciju i planirano je njegovo izlaganje u Muzeju Nikole Kopernika. Iako nema direktnih dokaza da je kompas pripadao Koperniku, blizina mesta nalaza i oblik predmeta pokreću dalja ispitivanja i spekulacije o mogućoj vezi.
Pronađen 500‑godišnji kompas u Fromborku — moguće da je pripadao Koperniku
Did This Newly Found Compass Belong to Copernicus?JLGutierrez - Getty Images
Grupa amaterskih arheologa otkrila je u bašti Frombork katedrale podzemnu komoru u kojoj se nalazio kompas star oko 500 godina, instrument koji podseća na onaj koji se često prikazuje uz Mikołaja Kopernika.
Istraživači iz Warminska Grupa Eksploracyjna, uz izveštaj portala La Brújula Verde, koristili su radarske snimke tla (ground‑penetrating radar) dok su pretraživali okolinu Arhikatdralne bazilike Uznesenja Blažene Djevice Marije i Svetog Andrije, poznate i kao Frombork katedrala, na severu Poljske.
Tokom sondiranja otkrivena je podzemna komora sa tri tunela, a među predmetima iz jedne prostorije izvučen je metalni instrument iz ranog 16. veka — kompas čeličnog izgleda čija forma podseća na prikaze Kopernikovih radnih pomagala.
„Ovo zapanjujuće otkriće vraća nas u vreme kada je Kopernik donosio svoje revolucionarne zaključke... i otvara nove mogućnosti za razumevanje njegovih radnih metoda,“ rekao je Misja Skarb, član organizacije koja je pronašla nalaz.
Iako kompas trenutno nema direktne dokaze koji bi ga nedvosmisleno povezali s Mikołajem Kopernikom, mesto nalaza i izgled predmeta motivišu dalja ispitivanja. Nalaz je pronađen relativno blizu lokacije na kojoj su 2005. godine identifikovani ostaci koji su povezani s Kopernikom, što pojačava interes za moguću vezu.
An engraved portrait circa 1850 of Copernicus, seen holding a compass similaer to the one recently found at Frombork CathedralGraphicaArtis - Getty Images
Prema podacima sa Biography.com, Kopernik je krajem 15. veka studirao u Krakovu, a kasnije je boravio i na univerzitetima u Bolonji i Padovi. Po povratku u Frombork oko 1510. postao je kanonik, što mu je delimično omogućilo da nastavi naučni rad pored crkvenih obaveza. Upravo u Fromborku je razvio svoju heliocentričnu teoriju i tu je živeo do smrti 24. maja 1543. godine.
Heliocentrični model koji je predložio Kopernik postavio je Sunce u središte Sunčevog sistema, u suprotnosti s tada dominantnim geocentričnim shvatanjem koje je podržavala Katolička crkva. Iako Kopernikov model nije konačna slika univerzuma, predstavlja ključni prelom u istoriji astronomije.
Pronađeni kompas je prebačen na konzervaciju i planira se da bude izložen u Muzeju Nikole Kopernika (Nicolaus Copernicus Museum). Konzervatori i istoričari će sprovesti detaljna ispitivanja kako bi se utvrdila starost, poreklo i eventualna upotreba instrumenta u astronomskim posmatranjima ranog 16. veka.
Istraživanje će verovatno uključiti ispitivanja materijala, morfološku analizu i poređenje sa poznatim prikazima i primercima iz perioda. Dok se ne dobiju rezultati laboratorijskih analiza, svaka tvrdnja o direktnoj vezi s Kopernikom ostaje pretpostavka zasnovana na lokaciji i obliku predmeta.
Izvori: La Brújula Verde, Biography.com, izjava Warminska Grupa Eksploracyjna.
Pomozite nam da budemo bolji.
