Iskopavanja u Wogan Cavern ispod dvorca Pembroke otkrila su ostatke životinja i sedimentne zapise koji ukazuju na aktivnost stare do oko 120.000 godina, uključujući kosti hipopotama i vunastih nosoroga. Tim Univerziteta u Aberdinu pronašao je i dokaze o prisustvu Homo sapiensa (pre 45.000–35.000 godina) i indikacije moguće starije neandertalske prisutnosti. Sedimenti su izuzetno dobro očuvani i sadrže drevnu DNK u kostima i talogu. Planirana su intenzivnija iskapanja kako bi se rasvetlila istorija naseljenosti i prelaz između neandertalaca i modernih ljudi.
Ispod dvorca Pembroke otkriveni ostaci stari do 120.000 godina — hipopotami, vunasti nosorozi i tragovi ranih ljudi
Archaeologists Found 120,000-Year-Old RemainsDavid Jones - PA Images - Getty Images
Istraživanja u Wogan Cavern, pećini koja leži ispod srednjovekovnog dvorca Pembroke u Velsu (mestu rođenja kralja Henrija VII), otkrila su ostatke i sedimentne zapise koji ukazuju na život star i do oko 120.000 godina. Ranije se smatralo da su dvorac i pećina već mnogo iskopavani u modernom dobu i da u njima nema vrednih arheoloških slojeva, ali nova iskopavanja demantuju tu pretpostavku.
Nalazi i starost
Rani radovi otkrili su ostatke raznovrsne faune: kosti hipopotama, vunastih nosoroga, mamuta, jelena i divljih konja. Posebno su zapažene kosti hipopotama koje upućuju na to da je pećina bila naseljena ili korišćena tokom poslednjeg interglacijalnog perioda, što istraživači datuju na približno 120.000 godina.
Ljudski tragovi i drevna DNK
Arheološki tim sa Univerziteta u Aberdinu pronašao je i kamene alatke te dokaze o ljudskoj aktivnosti iz više perioda. Preliminarni podaci ukazuju na prisustvo Homo sapiensa pre oko 45.000–35.000 godina, dok sedimentni slojevi i neki drugi pokazatelji sugerišu moguću, još stariju prisutnost koju su mogli ostaviti neandertalci.
„Uprkos ograničenom obimu radova dosad, već možemo reći da je Wogan Cavern zaista izuzetan lokalitet,“ izjavio je Dob Dinnis, direktor iskapanja sa Univerziteta u Aberdinu. „Ne samo da postoje retki dokazi ranih Homo sapiensa, već ima i naznaka starije ljudske prisutnosti, verovatno neandertalaca.“
Kate Britton, specijalistkinja za arheologiju, ističe da su sedimenti iz pećine izuzetno dobro konzervirani: pilot-studije su otkrile očuvanu drevnu DNK kako u kostima tako i u samim talozima pećine, što otvara mogućnost detaljnog proučavanja flore, faune i ljudi koji su koristili pećinu kroz milenijume.
Istorijska i buduća iskopavanja
Wogan Cavern je kroz vekove bila korišćena u različite svrhe — od rimskog perioda i srednjeg veka (verovatno kao magacin) pa do modernog doba, kada u njoj danas žive slepoočni miševi. Tim iz Aberdina planira intenzivnija iskapanja u maju kako bi jasnije razjasnio vremenski sled naseljenosti i dobio više podataka o prelazu između neandertalaca i ranih modernih ljudi u Britaniji.
„Ne postoji drugo takvo mesto u Britaniji — to je otkriće koje se dešava jednom u životu,“ rekao je Dinnis. Jon Williams, upravnik dvorca, dodaje da su otkrića u pećini potpuno promenila očekivanja vezana za istoriju lokacije.
Ovo nalazište ima potencijal da značajno doprinese razumevanju klime, biodiverziteta i ljudskih migracija u severozapadnoj Evropi tokom poslednjih stotina hiljada godina. Dalja analiza DNK, datovanja i stratigrafije biće ključna za potvrdu starosti i prirode nalaza.
Pomozite nam da budemo bolji.
