Istraživači su iz sibirskog permafrosta izvukli rotifera starog oko 24.000 godina koji je, nakon pažljivog odmrzavanja u laboratoriji, ponovo oživeo i aseksualno se razmnožio. Nalaz, objavljen u Current Biology, ukazuje da složeniji višećelijski organizmi mogu opstati u stanju kriobioze desetine hiljada godina. Otkriće otvara perspektive za razumevanje krioprezervacije, ali i upozorava na rizike povratka prastarih mikroba usled otapanja permafrosta.
Rotifer star 24.000 godina oživljen iz sibirskog permafrosta — odmah se aseksualno razmnožio
Photo Credit: iStock
Otkrivenje iz sibirskog permafrosta ponovo je pokrenulo pitanje koliko dugo život može opstati u ekstremno hladnim uslovima. Naučnici su iz uzorka permafrosta izolovali rotifera starog oko 24.000 godina koji je, nakon pažljivog odmrzavanja u laboratorijskim uslovima, stupio u aktivno stanje i aseksualno se razmnožio.
Primerak je identifikovan i opisan u analizi objavljenoj u časopisu Current Biology. Istraživanje sugeriše da je organizam ostao u stanju kriobioze — gotovo potpunog zaustavljanja metabolizma — još od kasnog pleistocena.
Šta su rotiferi i zašto je ovo važno?
Rotiferi su sitni, višećelijski beskičmenjaci koji su u većini slučajeva mikroskopski vidljivi. Za razliku od prostih jednoćelijskih organizama, njihova složenija građa generalno otežava preživljavanje i dugotrajno očuvanje u zamrznutom stanju. Zato nalaz rotifera koji je opstao desetine hiljada godina predstavlja značajan dokaz da i složeniji oblici života mogu preživeti u dugoročnoj kriobiozi.
"Naš izveštaj predstavlja najubedljiviji dokaz do danas da višećelijski organizmi mogu izdržati desetine hiljada godina u kriobiozi," izjavio je vođa istraživanja Stas Malavin, kako prenosi Indian Defence Review.
Kako je otkriće izvedeno?
U strogo kontrolisanim laboratorijskim uslovima istraživači su polako odmrzavali uzorak, pratili znake metaboličke aktivnosti i mikroskopski posmatrali ponašanje organizma. Rotifer je pokazao pokrete tipične za aktivne jedinke i potom se aseksualno razmnožio, stvarajući potomstvo sličnih osobina.
Implikacije i rizici
Ovaj nalaz ima dvojaku važnost: s jedne strane, otvara mogućnosti za bolje razumevanje mehanizama kriobioze i potencijalne primene u krioprezervaciji u biomedicini; s druge strane, podseća na potencijalne rizike koje nosi otapanje permafrosta. U ledu su sačuvani i prastari mikrobi i virusi koji su, zbog svoje jednostavnije građe, podložniji ponovnom aktiviranju. Neki takvi organizmi pokazali su infektivnost u laboratorijskim uslovima, pa raste zabrinutost da bi prirodno otapanje permafrosta moglo izložiti ekosisteme i ljude novim biološkim rizicima.
Dalja istraživanja su potrebna da bi se razjasnili tačni mehanizmi koji su omogućili rotiferu da preživi tako dugo, kao i da bi se procenili potencijalni rizici i pravila bezbednog rada sa starim uzorcima iz permafrosta. Nalaz takođe produbljuje interesovanje za primenu znanja o kriobiozi u medicinskim i biotehnološkim oblastima.
Izvori: Current Biology, izveštaj istraživača i objava u Indian Defence Review.
Pomozite nam da budemo bolji.
