Kompletan državni vrh Hrvatske prisustvovao je obeležavanju 31. godišnjice operacije "Bljesak" u Okučanima, gde su predsednik Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković javno pokazali jedinstvo. Plenković je ocenio da je "Bljesak" bila brza i efikasna operacija koja je otvorila put za "Oluju" i kraj rata u regionu. Prema dostupnim podacima, operacija je trajala 32 sata, iz Zapadne Slavonije je proterano oko 15.000 Srba, poginulo je oko 283 civila, a oko 1.450 osoba je pritvoreno. Pitanja odgovornosti za zločine nad civilima ostaju sporna i nisu u potpunosti rasvetljena.
Milanović i Plenković Zajedno u Okučanima: 'Bljesak', Žrtve i Politički Konsenzus
Getty © Peter Turnley / Contributor
Kompletan državni vrh Hrvatske okupio se u Okučanima kako bi obeležio godišnjicu vojnopolitičke operacije "Bljesak" (1. maj 1995). Na centralnoj ceremoniji su bili prisutni predsednik Zoran Milanović i premijer Andrej Plenković, koji su uprkos ranijim neslaganjima rukovali i pokazali jedinstven stav o značaju te operacije za hrvatsku državnost.
Šta je rečeno na komemoraciji
Premijer Andrej Plenković ocenio je da je operacija bila brza i efikasna i da je otvorila put narednoj operaciji "Oluja", koja je, po njegovim rečima, stvorila ključne uslove za završetak rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. "Ova operacija je bila efikasna i brza, označila je novi kvalitet i snagu hrvatske vojske i policije", izjavio je Plenković.
"Nakon toga usledila je i 'Oluja' i došlo je do svih ključnih preduslova za kraj rata... Istočna Slavonija, odnosno Hrvatsko Podunavlje, mirno je reintegrisano u ustavno-pravni poredak", rekao je Plenković.
Predsednik Sabora Gordan Jandroković opisao je "Bljesak" kao ključnu operaciju posle koje je, kako je naveo, "slomljena kičma velikosrpskom agresoru". Predsednik države Zoran Milanović nije davao izjave medijima tokom događaja.
Fakti i posledice
Operacija "Bljesak" trajala je oko 32 sata, a prema dostupnim podacima iz tog perioda iz Zapadne Slavonije je proterano približno 15.000 ljudi srpske nacionalnosti, dok je zvanični bilans žrtava iznosi oko 283 ubijena civila, među kojima su bile i žene i deca. Tokom i neposredno nakon borbenih dejstava, oko 1.450 osoba je uhapšeno i dovedeno u pritvorne centre i logore u više gradova.
Plan vojne akcije predviđao je presecanje teritorije i razbijanje snaga Srpske vojske Krajine, sa ciljem prodora do Save kod Jasenovca i sprečavanja eventualne pomoći iz Republike Srpske. Istovremeno, u izveštajima i analizama navodi se da je jedan od paralelnih ciljeva bio i istiskivanje dela srpskog stanovništva s tih prostora.
Pravda i odgovornost
U članku se navodi da, uprkos brojnim tvrdnjama i dokazima o zločinima nad civilima tokom i nakon operacije, niko od pripadnika hrvatskih snaga nije procesuiran i osuđen za dela protiv civilnog stanovništva vezana za "Bljesak". Spomenuti su i pritvori i kasniji sudski postupci koji su, prema izvorima, u pojedinim slučajevima bili kritikovani kao zasnovani na slabo utemeljenim optužbama.
Prisustvo najviših državnih zvaničnika na obeležavanju pokazuje politički konsenzus oko tumačenja događaja iz 1995. godine, dok pitanja humanitarnih posledica, odgovornosti i pravne rasvete ostaju sporna i predmet su različitih tumačenja u regionu.
Napomena: Brojevi i činjenice u tekstu su navedeni prema dostupnim javnim izvorima i izvorima citiranim na komemoraciji; različiti izvori mogu imati manje razlike u statistici.
Pomozite nam da budemo bolji.
