Nova analiza upozorava da kombinacija sintetičkih zagađivača i klimatskih promena predstavlja značajnu pretnju plodnosti ljudi i divljih životinja. Populacije divljih vrsta pale su za više od dve trećine u poslednjih pola veka, dok stope neplodnosti kod ljudi rastu. Autori ističu ulogu endokrinih disruptora poput DDT-a i PFAS-a i pozivaju na hitnije regulacije i međunarodne sporazume kako bi se umanjili rizici.
Naučnici Upozoravaju: Skrivena Kriza Plodnosti Od Hemikalija I Klimatskih Promena
(Matthias Kulka/The Image Bank/Getty Images)
Svet je danas preplavljen sintetičkim hemikalijama koje, zajedno sa uticajima klimatskih promena, mogu ozbiljno ugroziti plodnost ljudi i divljih životinja. Nova meta-analiza toksikologa i biologa ukazuje na to da kombinacija pesticida, PFAS jedinjenja, mikroplastike i drugih zagađivača povećava rizik od reproduktivnih poremećaja širom planete.
Šta je pokazala analiza?
Autori, predvođeni ekotoksikologom Susanne Brander sa Univerziteta Oregon, zaključuju da „zagrejavanje, hipoksija i hemijske izloženosti međusobno deluju i pojačavaju reproduktivni stres“. Podaci pokazuju paralelu između pada plodnosti kod ljudi i negativnih trendova u populacijama divljih životinja — za poslednjih ~50 godina populacije su pale za više od dve trećine.
Primeri i dokazi
DDT: Istorijski primer koji je jasno pokazao kako jedna hemikalija može razoriti populacije — stanjenje ljuski ptičjih jaja i pad broja vrsta, a nakon zabrane zabeležen je oporavak.
Summary of reviewed responses with relevance to fertility and/or fecundity across taxonomic groups. (Brander et al.,npj Em. Cont., 2026)
PFAS („forever“ hemikalije): Povezani su sa smanjenjem ljudske plodnosti i drugim zdravstvenim problemima; neka jedinjenja su dugo bila poznata kao toksična pre nego što su ograničena.
Insekticidi i pesticidi: Neka jedinjenja su povezana sa nižim koncentracijama spermatozoida kod ljudi i reproduktivnim problemima kod različitih životinjskih grupa.
Mikroplastika i nanoplastika: Rana istraživanja nalažu akumulaciju u reproduktivnim organima, ali još uvek postoje velike nepoznanice o dugoročnim efektima na spermatozoide, jajne ćelije i razvoj fetusa.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Zašto je problem tako složen?
Postoji nekoliko razloga koji otežavaju procenu i rešavanje problema: veliki broj sintetičkih jedinjenja (procene govore o desetinama i stotinama hiljada), činjenica da samo mali procenat hemikalija ima detaljne bezbednosne procene, i potencijalne interakcije između zagađivača i klimatskih stresora. Endokrini disruptori (EDC) mogu delovati čak i pri veoma niskim koncentracijama i akumulirati se u životnoj sredini.
Šta se može učiniti?
Autori pozivaju na hitnije testiranje i regulaciju hemikalija, veću transparentnost industrije, jačanje međunarodnih sporazuma (npr. globalni ugovor o plastici) i više multidisciplinarnih studija koje kombinuju toksikologiju, ekologiju i kliniku kako bi se razumele dugoročne posledice po javno zdravlje i biodiverzitet.
Zaključak: Reč je o planetarnom problemu koji povezuje zdravlje ljudi i zdravlje ekosistema. Prevencija i politika bazirana na opreznosti ključni su za smanjenje rizika.
Studija je objavljena u časopisu npj Emerging Contaminants.
Pomozite nam da budemo bolji.
