Ekstremni Požari Na Arktiku Sada Su 200 Puta Verovatniji — Kako Zagađenje I Zagrevanje Pojačavaju Rizik

Istraživanje sprovedeno od strane stručnjaka iz više nemačkih instituta i objavljeno u časopisu Environmental Research Letters pokazuje da su ekstremni požari na Arktiku danas oko 200 puta verovatniji nego pre industrijskog zagrevanja koje je počelo sredinom 19. veka.

„U poslednje dve decenije pan-arktički region je doživeo brze klimatske promene, praćene bez presedana rastom ekstremne aktivnosti požara,“ navode autori studije.

Metodologija i glavni nalazi

Autori su primenili kvantitativni, verovatnoćni okvir kako bi ocenili doprinos ljudskog zagrevanja arktičkim požarima za period 2019–2021. Zaključili su da su veće prosečne dnevne temperature i isušivanje vegetacije bili ključni pokretači povećanog rizika od ekstremnih požara. Takođe su identifikovali značajan porast vapor pressure deficit (deficit parcijalnog pritiska vodene pare) koji dodatno pogoršava uslove pogodovane požarima.

Prema njihovim procenama, prirodni klimatski uslovi bez uticaja ljudskog zagrevanja imali su manje od 1% šanse da u periodu 2020–2021. dovedu do istog intenziteta požara kao što je zabeleženo.

Obim štete i regionalne posledice

U tri proučavanaodi izgoreno je oko 57,8 miliona hektara u arktičkim oblastima, što je više nego ukupna površina spaljena tokom celih 1990-ih. Regije u Kanadi, na Grenlandu, Aljasci i u Rusiji zabeležile su porast učestalosti ekstremnih požara od oko 40% od 2000. godine, navodi studija.

Stručnjaci sa Penn State-a, iako nisu bili deo ove studije, ukazuju da slični klimatski obrasci — više temperature i suvlja vegetacija — podstiču jačanje, većih i intenzivnijih požara i u drugim delovima sveta, kao što su Kalifornija i mediteranski regioni.

Vraćanje uticaja: požari i permafrost

Studija upozorava na opasan povratni ciklus: intenzivni požari ubrzavaju otapanje permafrosta, što oslobađa velike rezerve ugljen-dioksida (CO2) i drugih gasova staklene bašte koje su bile skladištene milenijumima. To dalje pojačava regionalno i globalno zagrevanje i povećava rizik od novih ekstremnih požara.

Iako se pojedinačni događaji ne mogu uvek direktno povezati isključivo sa klimatskim promenama, istraživači iz NASA-e i drugih institucija se slažu da globalno zagrevanje znatno povećava verovatnoću ekstremnih meteoroloških i klimatskih događaja.

Zašto je ovo važno

Osim što dovode do direktne ekološke i ekonomske štete, arktički požari imaju dalekosežne implikacije za globalnu klimu. Praćenje stanja Arktika — uključujući temperaturu, vlažnost i uslove vegetacije — ključno je za razumevanje kako se klimatski rizici menjaju i kako im možemo bolje odgovoriti.