ASCO26: Ključni Rezultati u Lečenju Hematoonkoloških Bolesti — Brukinsa, Xpovio i Iopofosine

Na završetku konferencije American Society of Clinical Oncology (ASCO) 2026, pažnja stručne javnosti bila je usmerena na značajne rezultate u lečenju hematoloških maligniteta — od češćih oboljenja poput hronične limfocitne leukemije (CLL) i multiple mijeloma do ređih stanja poput mijelofibroze i Waldenström makroglobulinemije.

Portal Clinical Trials Arena izdvojio je najvažnije nalaze koji su predstavljeni na skupu, a u nastavku sumiramo i analiziramo najzanimljivije podatke i implikacije za kliničku praksu.

Brukinsa (zanubrutinib) — dugoročna kontrola bolesti u CLL

Kompanija BeOne predstavila je dugoročne podatke iz faze III SEQUOIA (NCT03336333) u kojima je zanubrutinib (Brukinsa) poređen sa standardnom kombinacijom bendamustin + rituksimab (BR) kod pacijenata lečenih u početnoj liniji za CLL/SLL.

Ključni rezultat: nakon 78 meseci, stopa preživljavanja bez progresije bolesti (PFS) iznosila je 71,8% u grupi na Brukinsi naspram 31% u BR grupi. U podgrupi pacijenata sa mutacijama u genetskim segmentima vezanim za B-ćelijsku funkciju, PFS je bio 81,8% pri 78 meseci naspram 45,1% u BR grupi.

Trendovi za vreme do sledeće terapije takođe su išli u korist Brukinse, a profil bezbednosti je ostao u skladu sa ranijim izveštajima. BeOne je dodatno objavio analize realnog sveta koje sugerišu potencijalnu prednost Brukinse u smanjenju rizika od smrti, prelaska na narednu liniju terapije i prekida lečenja u poređenju sa ibrutinibom i acalabrutinibom.

SENTRY: Selinexor + Ruxolitinib u mijelofibrozi

Karyopharm je na ASCO prikazao topline rezultate faze III studije SENTRY (NCT04562389), koja ispituje kombinaciju Xpovio (selinexor) i Jakafi (ruxolitinib) kod JAK-inhibitor‑naivnih pacijenata sa mijelofibrozom.

Primarni nalaz: 50% pacijenata na kombinaciji postiglo je smanjenje volumena slezine ≥35% u odnosu na 28% na monoterapiji ruxolitinibom, čime je ispunjen ko-primarni cilj. Zabeležen je i rani signal poboljšanja ukupnog preživljavanja (OS) favorizujući kombinaciju (p=0.0222), koji će proizvođač pratiti kako podatci budu sazrevali.

Međutim, kombinacija nije ispunila drugi ključni cilj — poboljšanje simptoma od početka do nedelje 24 (10,86 poena za kombinaciju naspram 9,89 za monoterapiju). Takođe je zabeležen veći procenat prekida lečenja u kombinovanoj grupi (14,5% vs 8,6%).

Iopofosine I‑131 u Waldenström makroglobulinemiji

Cellectar Biosciences najavila je plan za ubrzanu američku prijavu iopofosine I‑131 nakon pozitivnih rezultata iz faze IIb CLOVER WaM (NCT02952508) kod relapsnog/refrakternog (R/R) WM. Studija je obuhvatila 24 pacijenta koji su primili radiofarmaceutik nakon tretmana BTK inhibitorom.

Rezultati: ukupna stopa odgovora (ORR) bila je 87,5%, sa 79,2% pacijenata koji su postigli parcijalni odgovor ili bolji. Medijana trajanja odgovora (DOR) iznosila je 16 meseci, a 20% pacijenata imalo je DOR ≥30 meseci. Glavni ozbiljan neželjeni događaj povezan s lečenjem bio je citopenija.

Kompanija planira potvrđujuću fazu III studiju u WM, sa očekivanim početkom u Q4 2026.

AL amiloidoza: mešoviti rezultati i novi pristupi

AstraZeneca je prijavila da anselamimab nije ispunio primarni cilj u globalnoj CARES fazi III studiji, ali je terapija pokazala statistički značajan benefit u okviru podgrupe odraslih sa uznapredovalom kappa AL amiloidozom kada se koristi kao prva linija u kombinaciji sa standardnom negom.

Regeneronov bispecifični BCMA–CD3 lek linvoseltamab (LINKER AL‑2, NCT06292780) prikazao je ranu povoljnu bezbednost u 20 R/R pacijenata (bez DLT ili ICANS). Efi kasnost je bila ohrabrujuća: 100% hOR pri 80 mg i 92,3% pri 240 mg; zabeležena je i jedna smrt zbog ventrikularne fibrilacije koja je istraživač ocenio kao nelinkovanu sa lekom.

Tržište AL amiloidoze još uvek ima limitirane opcije — trenutno je Darzalex Faspro (daratumumab+hyaluronidase) jedina specifično odobrena terapija — pa su novi, biološki ciljani pristupi dobrodošli.

Zaključak

ASCO 2026 je doneo niz podataka koji mogu uticati na kliničku praksu u hematologiji: zanubrutinib potvrđuje dugoročnu efikasnost u CLL, kombinacija selinexor–ruxolitinib pokazuje potencijal u mijelofibrozi ali sa smanjenjem tolerancije na terapiju, dok radiofarmaceutik iopofosine i bispecifični linvoseltamab predstavljaju perspektivne opcije za retke i teške oblike bolesti. Potrebne su dalje, zrele analize i potvrđujuće studije za definitivan uticaj na protokole lečenja.

Izvor: Sažetak i izveštaji sa ASCO 2026 objavljeni na Clinical Trials Arena. Informacije su informativnog karaktera i ne zamenjuju stručni medicinski savet.