Studija objavljena u Australian Journal of General Practice upozorava da dugotrajna upotreba antidepresiva daje ograničene benefite i da može biti povezana sa značajnim neželjenim efektima. Istraživači smatraju da su mnogi relapsi pogrešno klasifikovani zbog simptoma povlačenja. Autori preporučuju redovan pregled terapije (najmanje na šest meseci) i podršku za postepeno smanjivanje doze.
Studija Upozorava: Dugotrajna Upotreba Antidepresiva Može Nositi Ozbiljne Rizike
Study warns long-term antidepressant use poses major health risks
Nova studija objavljena u Australian Journal of General Practice navodi da dugotrajna upotreba antidepresiva donosi ograničene koristi, a istovremeno izlaže pacijente značajnim zdravstvenim rizicima. Autori pozivaju lekare da redovno preispituju terapiju i da podrže pacijente u sigurnom, postepenom prekidanju leka kada je to prikladno.
Glavni nalazi
Prema studiji, među više od 330 miliona ljudi koji boluju od depresije u svetu značajan broj svakodnevno uzima antidepresive, pri čemu žene korišćenje ovih lekova prijavljuju skoro dvostruko češće nego muškarci. U mnogim visokoprimajućim zemljama – uključujući SAD, Veliku Britaniju i Australiju – većina korisnika uzima antidepresive dugoročno.
Autori upozoravaju da postojeća objašnjenja delovanja često propisivanih antidepresiva (npr. navodni nedostatak serotonina) nisu potkrepljena dobro definisanim dokazima i da dugotrajna korist možda nije onoliko velika koliko se misli.
An antidepressant tablet belonging to the class of selective serotonin reuptake inhibitors (AFP via Getty)
"Veliki deo dokaza koji podržava dugotrajnu terapiju antidepresivima potiče iz takozvanih ispitivanja prevencije relapsa," kaže dr Mark Horowitz iz Adelaide University. "Ta ispitivanja često porede pacijente koji nastave terapiju sa onima koji naglo prestanu, pa se efekti povlačenja mogu pogrešno protumačiti kao relaps depresije."
Rizici i simptomi povlačenja
Studija ističe da čak i kratkoročna ispitivanja pokazuju samo male razlike u koristima antidepresiva u odnosu na placebo. S druge strane, postoje uverljivi dokazi o mogućim neželjenim efektima povezanim sa dugotrajnom upotrebom: seksualna disfunkcija, emocionalno otupelost, kognitivno poletanje i povećanje telesne mase su među najčešće prijavljenim problemima.
Povlačenje nakon dugotrajnog uzimanja može biti teško i dugo trajati — ponekad mesecima, a u retkim slučajevima i godinama. Simptomi poput anksioznosti, niskog raspoloženja i nesanice javljaju se i pri povlačenju i pri ponovnom pojavljivanju depresije, što otežava pravilnu dijagnozu bez pažljivog praćenja.
Preporuke i implikacije za praksu
Autori pozivaju na ažuriranje kliničkih smernica kako bi se priznao nedostatak dobrih dokaza za dugotrajnu efikasnost i da bi se naglasila potreba za redovnim preispitivanjem terapije — predlažući najmanje jednom u šest meseci. Poseban akcenat stavljen je na edukaciju i podršku pacijenata kako bi mogli da donesu informisane odluke i na bezbedne, postepene režime smanjivanja doze pri prestanku terapije.
Zaključak: Studija ne poziva na automatsko prestajanje terapije kod svih pacijenata, već na pažljiviju procenu rizika i koristi, individualizovani pristup i bolju podršku pri prekidanju leka.
Pomozite nam da budemo bolji.
