Studija iz Škotske pokazala je da preseljenje na lokaciju udaljenu najviše 10 minuta peške od javne urbane šume smanjuje verovatnoću prepisivanja antidepresiva za 10% i anksiolitika za 6%. Istraživanje je obuhvatilo više od 129.000 ljudi praćenih pet godina i analiziralo uticaj programa WIAT koji je od 2005. revitalizovao oko 30.000 acres (~12.140 ha) urbane šume. Autori zaključuju da su ulaganja u lokalne zelene površine efikasan i pristupačan način unapređenja mentalnog zdravlja.
Život Blizu Urbane Šume Smanjuje Upotrebu Antidepresiva Za 10% — Studija Iz Škotske
Dunain Community Woodland in Inverness, Scotland. Dunain Community Woodland
Studija iz Škotske pokazuje da život u blizini javno dostupne urbane šume jeste povezan sa manjom verovatnoćom prepisivanja lekova za depresiju i anksioznost. Istraživanje naglašava da već relativno skromna ulaganja u lokalne zelene površine mogu imati merljiv pozitivan uticaj na mentalno zdravlje stanovništva.
Program WIAT (Woods In and Around Towns) ciljano je obnavljao, sadio i štitio šumske površine u zapuštenim kvartovima i otvarao ih javnosti postavljanjem putokaza, staza i pešačkih puteva. Pokrenut 2005. godine, WIAT je revitalizovao gotovo 30.000 acres (oko 12.140 hektara) urbanih šuma.
Istraživači sa Univerziteta u Edinburghu i Univerziteta u Glasgowu pratili su više od 129.000 ljudi u Škotskoj tokom pet godina kako bi ocenili uticaj preseljenja bliže tim šumama. Kada su ljudi preselili na lokaciju udaljenu najviše deset minuta peške od WIAT šume, njihove šanse da dobiju recept za antidepresive smanjile su se za 10%, dok je verovatnoća prepisivanja lekova za anksioznost pala za 6%.
„Naši rezultati pokazuju da relativno skromna ulaganja u lokalne zelene površine mogu napraviti stvarnu razliku za mentalno zdravlje ljudi,“ rekao je glavni autor Scott Ogletree sa Univerziteta u Edinburghu.
Studija je objavljena u časopisu The Lancet Planetary Health. Niz prethodnih istraživanja takođe povezuje blizinu zelenih površina sa smanjenjem stresa, poboljšanim raspoloženjem i nižim rizikom od razvoja anksioznosti i depresije; neka ukazuju i na pad nasilnih krivičnih dela nakon povećanog izlaganja prirodi.
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) preporučuje urbanim planerima da obezbede najmanje 1 acre (~0,4 ha) zelene površine u krugu od 1.000 feet (~305 m) od svake kuće — preporuka koja naglašava važnost dostupnosti prirodnih prostora za javno zdravlje.
Šta ovo znači za gradove i politike?
Rezultati sugerišu da ulaganja u gradske šume, parkove i pešačke staze nisu samo estetska ili rekreativna pitanja: ona su javnozdravstvene investicije. Planeri i donosioci odluka mogu postići značajan javnozdravstveni efekat uvođenjem pristupačnih zelenih površina u kvartove sa nižim primanjima ili ograničenim pristupom prirodi.
Reference: Scott Ogletree et al., The Lancet Planetary Health.
Pomozite nam da budemo bolji.
