U 2025. je izgorelo oko 384 miliona hektara, ali ta godina je postala najskuplja u pogledu osiguranih gubitaka — požari su činili 38% svih osiguranih šteta od prirodnih nepogoda. Gusti urbani požari (npr. Los Anđeles) i visoki troškovi pokazali su da lokacija i intenzitet često imaju veću težinu od same površine. Za 2026. postoje jasni razlozi za zabrinutost: visoke prolećne temperature i suša povećavaju rizik od intenzivnijih i razornijih požara.
Posle Rekordne 2025: Stručnjaci Za Požare Očekuju Još Težu Sezonu U 2026
Divlji požari su se poslednjih godina pogoršali širom sveta, podstaknuti klimatskim promenama i drugim faktorima. Iako je 2025. zabeležila manju ukupnu izgorenu površinu nego neke prethodne godine, bila je najskuplja u istoriji po vrednosti štete — signal da se rizik od požara menja, ne samo u obimu već i u uticaju.
Prema junskoj studiji koju je vodio fizički geograf Matthew Jones, ukupno je u 2025. izgorelo oko 384 miliona hektara, što je među najmanjim površinama zabeleženim u periodu od 2002. (iza 2018. i 2022). Ipak, ekonomski troškovi su bili enormni: požari su činili 38% svih osiguranih gubitaka od prirodnih nepogoda te godine. Istovremeno, zabeleženo je oko 90 smrtnih slučajeva i približno 300.000 evakuacija širom sveta.
Promene u karakteru požara su očigledne: manji požari, zbog viših temperatura i velike količine suvog goriva, lakše prelaze u izuzetno intenzivne požare koji teško podležu gašenju. Posebno zabrinjava pojava velikih požara u gustim urbanim zonama, gde su ljudske žrtve i materijalna šteta znatno veći.
Kalifornija — veliki finansijski i ljudski troškovi
Palisades i Eaton požari u okolini Los Anđelesa svrstali su se među najsmrtonosnije i najrazornije u istoriji države: oko 200.000 evakuisanih i približno 18.000 uništenih objekata. Tokom tih požara zabeleženo je najmanje 31 smrtni slučaj, a stručnjaci upozoravaju da stvarni broj smrtnih slučajeva može biti veći kada se uračunaju indirektne smrti, poput trovanja dimom.
Procene ukupnih gubitaka u Kaliforniji dosežu oko 140 milijardi USD, od čega je oko 40 milijardi USD pokriveno osiguranjem. Ovakvi rezultati delom su posledica toga što su mnogi požari pogodili gusto naseljene i ekonomski razvijene oblasti, gde su vrednosti objekata visoke.
Širom sveta
Prošle godine zabeleženi su značajni požari i u drugim delovima sveta: u Južnoj Koreji, Evropi i Kanadi izgorele su velike površine (otprilike 250.000 ha u Južnoj Koreji, 2,5 miliona ha u Evropi i 22 miliona ha u Kanadi). Požar u Južnoj Koreji bio je među najsmrtonosnijima u toj zemlji (oko 32 poginula), dok su požari u Evropi, podstaknuti visokim temperaturama i sušom, prouzrokovali najmanje 28 žrtava i raselili više od 120.000 ljudi duž Mediterana.
Treba napomenuti da procene finansijskih gubitaka često ne uključuju indirektne troškove — izgubljene radne dane, zatvaranje preduzeća, dodatni pritisak na zdravstvene sisteme i sl. Osiguravajuće kompanije retko objavljuju kompletne i detaljne podatke o stvarnim gubicima.
„Not All Fires Are Equal,“ rekao je Matthew Jones sa Univerziteta East Anglia, ukazujući da intenzitet, lokacija i kontekst požara danas često određuju njegov stvarni učinak — više nego sama površina koja je izgorena.
Promena fokusa: Od površine ka intenzitetu i lokaciji
Ranije su istraživači najviše pazili na veličinu izgorene površine. Danas, zbog rasta urbanizacije i većeg broja požara u zoni humanih naselja, ključni rizici su intenzitet plamena, brzina širenja, mogućnost zahvatanja gustih stambenih površina i povezani ekonomski i zdravstveni efekti.
Perspektiva za 2026.
Za 2026. ključni indikatori poput visokih prolećnih temperatura i proširene suše već zabrinjavaju stručnjake. U maju je National Interagency Fire Center (SAD) izvestio da je u prva pet meseci godine zabeleženo oko 2,4 miliona hektara izgorjelih (približno 2,4 miliona ari u izveštajima — napomena: originalni podaci NIFC su često u akrima; to je oko 970.000 hektara), što je gotovo dvostruko više od desetogodišnjeg proseka za isti period. (Napomena: originalni izvor navodi površinu u akrima; ovde je data aproksimacija u hektarima radi preglednosti.)
Bolje praćenje intenziteta požara, unapređenje pripravnosti lokalnih zajednica i infrastrukture, kao i jačanje upravljanja rizikom — od planiranja izgradnje do sistema upozoravanja — ključni su za ublažavanje posledica budućih sezona požara.
Zaključak: Podaci iz 2025. pokazuju da se rizik od požara menja — manje izgorene površine ne znače manju opasnost. Klima, urbanizacija i lokacija požara određuju ljudske i finansijske posledice, pa zato 2026. počinje pod znakom povećane zabrinutosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
