Međunarodna studija sa preko 100.000 učesnika iz 125 zemalja pokazuje da 69% ljudi bira saradnju čak i uz manju ličnu dobit. Ipak, ispitanici su u proseku očekivali samo 47% saradnje od drugih, što je pesimistička zabluda prisutna u 124 od 125 zemalja. Istraživači upozoravaju da takva pogrešna percepcija može smanjiti kolektivnu spremnost da se rešavaju globalni problemi.
Više Ljudi Podržava Zajedničko Dobro nego Što Mislimo — Globalno Istraživanje Pokazuje 69% Kooperativnosti
At last, a global study on climate change with positive findings: Most people are willing to cooperate on matters that benefit the planet, even if it means they face personal disadvantages. Hendrik Schmidt/dpa
Novo međunarodno istraživanje otkriva da većina ljudi jeste spremna da žrtvuje deo lične dobiti u korist zajedničkog cilja — mnogo češće nego što sami očekujemo.
O studiji
Studija koju su sproveli istraživači sa nemačkih univerziteta u Bonu i Frankfurtu, objavljena u časopisu Science u junu, zasnovana je na eksperimentima iz oblasti ponašajnih nauka i obuhvata više od 100.000 učesnika iz 125 reprezentativnih uzoraka zemalja. Univerzitet u Bonu navodi da je ovo prvo istraživanje takvog obima koje globalno meri spremnost ljudi na saradnju.
Kako je eksperiment tekao
U standardizovanom testu, svaki učesnik bio je uparen sa nepoznatom osobom iz iste zemlje i imao je izbor između dve opcije: opcija „ne sarađuj“ garantovala je lični povraćaj od 100 dolara, dok je opcija „sarađuj" nudila 70 dolara. Ako bi oba učesnika nezavisno izabrala saradnju, dodatnih 400 dolara bilo bi namenjeno inicijativama za borbu protiv klimatskih promena. Drugim rečima, učesnici su birali između većeg neposrednog ličnog dobitka i odluke usmerene ka opštem dobru.
Glavni nalazi
Jasna većina — prosečno 69% učesnika — odlučila je da podrži mere za klimu iako je to značilo manju ličnu dobit. Uprkos tome, ispitanici su dosledno potcenjivali spremnost drugih: dok je stvarna stopa saradnje bila 69%, učesnici su u proseku očekivali da će samo 47% drugih izabrati saradnju. Ova pesimistička procena zabeležena je u 124 od 125 zemalja obuhvaćenih istraživanjem.
„Sumnjam da imamo tendenciju da vidimo čašu kao polupraznu,“ rekao je Armin Falk (Univerzitet u Bonu), jedan od autora studije, u intervjuu za dpa. „Ako bismo bili manje pesimistični — a time i realističniji — mogli bismo živeti u boljem svetu.“
Zašto su rezultati važni
Istraživači ističu da je saradnja ključna za rešavanje globalnih problema poput klimatskih promena i javnog zdravlja. Ako pojedinci pogrešno veruju da drugi neće sarađivati, to može umanjiti sopstvenu spremnost da doprinesu. Razotkrivanje ove kolektivne zablude može pomoći u dizajniranju politika i kampanja koje podstiču poverenje i zajedničko delovanje.
Zaključak: Kao vrsta smo kooperativniji nego što mislimo — bolja percepcija tuđe spremnosti na saradnju mogla bi podstaći više zajedničkog delovanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
