Studija Upozorava: Globalno Zagrevanje 1,37°C u 2025. — Prelazak 1,5°C Moguć Za Oko Četiri Godine

Međunarodna studija objavljena u časopisu Earth System Science Data upozorava da su ljudske aktivnosti podigle prosečnu globalnu temperaturu na 1,37°C u 2025. i da trenutni tempo zagrevanja ukazuje na verovatno prelaženje praga od 1,5°C za približno četiri godine ako se ne preduzmu brze i snažne mere smanjenja emisija.

Ključni nalazi

Autori izveštaja ističu da je:

• Ugljični budžet za ograničenje zagrevanja na 1,5°C verovatno iscrpljen za oko tri godine, dok bi budžet za 1,7°C mogao biti potrošen za oko 12 godina.
• Emisije gasova staklene bašte nalaze se na istorijskom maksimumu, iako postoji znak usporavanja rasta emisija zahvaljujući višim cenama nafte, prelasku na električna vozila i širenju obnovljivih izvora.
• Tempo zagrevanja iznosi oko 0,27°C po dekadi, a 2025. je bila treća najtoplija godina zabeležena u merenjima.

Toplota u sistemu i posledice

Profesor Piers Forster (Univerzitet u Lidsu), glavni autor izveštaja, naglašava značaj energetske neravnoteže Zemlje:

"Energetski disbalans meri koliko brzo toplota akumulira u klimatskom sistemu; bez ljudskog uticaja on bi bio blizu nule. Od 1970-ih on raste i sada je na rekordno visokom nivou, udvostručen u poslednjim decenijama."

Posledice akumulirane toplote vide se i u okeanima i na kopnu: porast morskih talasa vrućine (u 2025. zabeleženo ukupno 65 dana intenzivnih talasa vrućine), ubrzano topljenje leda i rast nivoa mora.

Rast nivoa mora

Globalni nivo mora u 2025. dostigao je zbirni porast od 23 cm u odnosu na 1901. godinu, uz prosečan rast od oko 1,8 mm godišnje — stopa koja se, kako ukazuju autori, „brzo ubrzava“. Dr Aimee Slangen iz Royal Netherlands Institute for Sea Research upozorava da i naizgled mali porast povećava obalne poplave u nisko položenim područjima i ugrožava živote, infrastrukturu i ekosisteme.

Politika, podaci i rizici

Dr Samantha Burgess iz Copernicus Climate Change Service podseća da je skoro celo zagrevanje u poslednjoj dekadi rezultat ljudskih aktivnosti i da se uticaji već osećaju širom sveta. Iako postoje naznake da rast emisija CO2 usporava, to ne znači da je cilj postignut — politika, tehnologija i društveni izbori moraju biti znatno ambiciozniji da bi se kriva promenila u pravcu smanjenja emisija.

"Postoje znaci usporavanja rasta emisija, ali naredne godine su kritične — potrebne su jasne odluke i ulaganja," rekla je Burgess.

Autori izveštaja takođe upozoravaju na ranjivost globalnih sistema za praćenje klime: promene u finansiranju i geopolitička kretanja ugrožavaju baza podataka koja služi za praćenje dugoročnih promena. Kao primer, navode smanjenje ili gašenje određenih instrumenata za merenje pod prethodnim američkim administrativnim odlukama, što umanjuje mogućnost brzog i pouzdanog praćenja promena u dubokim okeanima.

Šta to znači za Srbiju i region

Čak i ako su najveći uzroci globalni, posledice kao što su ekstremne temperature, suše, intenzivnije kiše i obalske poplave (za zemlje sa obalama) utiču na bezbednost hrane, vodosnabdevanje i infrastrukturu u celom svetu, uključujući i balkanski region. Brže prilagođavanje, ulaganja u obnovljive izvore i očuvanje klimatskih sistema ključni su koraci koje države mogu preduzeti.

Zaključak: Izveštaj potvrđuje da je ključno hitno i koordinisano delovanje na smanjenju emisija i jačanju sistema praćenja klime kako bi se ublažile najteže posledice koje već nastupaju.