Studija DTU-a objavljena u časopisu Nature pokazuje da se broj ledenih bregova koji potiču sa grenlandskih glečera povećao približno četiri puta u odnosu na pre 25 godina. U Framovom sundu taj porast je posebno izražen od 2000. godine. Grupe većih bregova (više od pet jedinica) rastu za ~4,5% po deceniji, a ledeni bregovi transportuju sediment i stene stotinama kilometara, menjajući dublje morske ekosisteme i povećavajući rizik za plovidbu kroz Arktik.
Četiri Puta Više Ledenih Bregova Sa Grenlanda: Studija Upozorava Na Promene U Arktiku I Rizike Za Plovidbu
Researchers in Denmark said the phenomenon has increased since the turn of the century (Florent VERGNES)(Florent VERGNES/AFP/AFP)
Grenlandski glečeri danas ispuštaju znatno više ledenih bregova nego pre dve decenije i po, što ima dalekosežne posledice na morske ekosisteme i bezbednost plovidbe u Arktiku, pokazuje nova studija Tehničkog univerziteta Danske (DTU) objavljena u časopisu Nature.
Šta pokazuje studija?
Istraživanje navodi da je ukupna pojava ledenih bregova iz Grenlanda porasla oko četiri puta u odnosu na period pre 25 godina. Posebno je izraženo povećanje u Framovom sundu (između severoistoka Grenlanda i Svalbarda), gde je broj bregova "učetvorostručен" od 2000. godine.
Autori takođe navode rast učestalosti većih grupa ledenih bregova: udeo grupa koje se sastoje od više od pet pojedinačnih bregova povećava se približno 4,5% po deceniji od početka 21. veka.
"Naši rezultati ukazuju na direktnu, klimatski pokrenutu vezu između promena na površini glečera, pojačanog prometa ledenih bregova i veće dostupnosti tvrdih staništa na dubljem morskom dnu," navode autori studije.
Shfaqat Abbas Khan, jedan od autora, dodaje: "Kada se glečeri Grenlanda tope, nivo mora raste — ali promene se ne zaustavljaju samo na tome, već utiču na čitav Arktik."
Zašto je to važno?
Ledenjaci često nose velike količine stena i sedimenta stotinama kilometara od obale. Kada se takvi bregovi sudare sa dubljim delovima mora i potonu, ostavljaju tvrd podlogu na morskom dnu koja može drastično promeniti lokalne zajednice morskog života. To znači da klimatske promene preslikavaju uticaj sa površine glečera sve do ekosistema na dnu okeana.
Istovremeno, otvaranje novih pomorskih ruta kroz Arktik povećava verovatnoću susreta brodova sa ledenim bregovima — što predstavlja neposredan rizik za bezbednost plovidbe i zahteva poboljšano praćenje i upravljanje rizikom.
Studija iz DTU-a, objavljena u Nature, pruža jasne dokaze o vezi između zagrevanja, većeg broja ledenih bregova i ekoloških promena daleko od samih glečera.
Izvor: Tehnički univerzitet Danske (DTU), časopis Nature.
Pomozite nam da budemo bolji.
