Ukratko: Podaci iz Q1 2026 pokazuju da su Portugal, Italija, Španija i Francuska imale najviše štrajkova među analiziranim zemljama, pri čemu je Portugal vodeći sa 234. Najpogođeniji su sektori transporta, obrazovanja, zdravstva i javne uprave, a glavni razlozi su zahtevi za većim platama i poboljšanjem radnih uslova. Preliminarno, 2025. je bila najaktivnija godina štrajkova u EU od 1991.
Portugal Vodi: Koje EU Zemlje Najviše Štrajkuju u Prvom Tromesečju 2026.?
Which countries have the most strikes in the EU?
Mnoge evropske zemlje dugo su stereotipno povezivane sa čestim štrajkovima — najnoviji podaci iz prvog tromesečja 2026. potvrđuju da je industrijske akcije i dalje teško zanemariti.
Šta pokazuju brojke?
Prema analizi podataka AI prikupljača Strike Tracker, Portugalske Direkcije za zapošljavanje i industrijske odnose (DGERT) i italijanskog tela CGSSE, najviše registrovanih štrajkova među sedam analiziranih zemalja imale su:
- Portugal — 234
- Italija — 190
- Španija — 108
- Francuska — 105
Industrijske akcije su najviše pogodile sektore transporta, obrazovanja, zdravstva i javne uprave, ali razlozi protesta su višestruki.
Aktuelni primeri
U Italiji je 12. juna najavljen nacionalni štrajk zaposlenih u policijskim snagama i uslugama nakon što su, kako sindikalni predstavnici navode, nekoliko policajaca hospitalizovani usled napada na dužnosti. U Portugalu je protekle nedelje održan drugi opšti štrajk u šest meseci u znaku protesta protiv novog radnog paketa koje je najavila vlada centra-desnog spektra.
S druge strane, Nizozemska je u prvom tromesečju 2026. zabeležila svega oko sedam štrajkova — najmanje među analiziranim zemljama. Tradicionalno, u Nemačkoj, Nizozemskoj i Austriji radnici ređe pribegavaju velikim industrijskim akcijama u odnosu na neke druge zemlje EU.
Širi kontekst i trendovi
Preliminarni podaci Evropskog instituta za sindikalne studije (ETUI) ukazuju da je 2025. bila najaktivnija godina po broju štrajkova u EU od 1991. godine. Između 2020. i 2024. najviše štrajkova zabeležene su u Finskoj, Belgiji i Francuskoj.
Podaci za 2024. pokazuju da su glavni povodi za veće štrajkove bili zahtevi za povećanje plata i prilagođavanje zarada rastućim troškovima života usled inflacije. Istovremeno, članstvo u sindikatima značajno je opalo tokom decenija: od oko 30% 1985. do otprilike 15% u poslednjim godinama (OECD), uz izuzetak Belgije koja ima drugačiji trend.
Javni vs. privatni sektor
Sindikati su i dalje znatno jači u javnom sektoru: oko 41,3% zaposlenih u javnom sektoru bilo je u sindikatima 2024. u poređenju sa približno 10,1% u privatnom sektoru. Takođe je zabeležen pad obuhvata zaposlenih kolektivnim ugovorima, posebno u zemljama Centralne i Istočne Evrope.
Zaključak: Broj štrajkova se razlikuje po zemljama i sektorima, ali osnovni pokretači — plate, uslovi rada i institucionalni odgovori — ostaju dosledni. 2025. je bila godina pojačanih protesta, dok su trendovi članstva u sindikatima pokazali dugoročni pad.
Pomozite nam da budemo bolji.
