Najnoviji izveštaj upozorava da trenutno namerno uklanjanje CO2 iz atmosfere iznosi oko 2,2 Gt godišnje (≈5% globalnih emisija), dok napredne tehnologije poput direktnog hvatanja vazduha čine tek 0,1% uklanjanja. Iako te tehnologije rastu ~40% godišnje, polaze sa malih nivoa, a državne obaveze do 2050. su znatno ispod potrebnih. Stručnjaci upozoravaju: uklanjanje ne sme zameniti hitno smanjenje emisija.
Uklanjanje ugljenika je daleko premalo — potreban rast kao kod solarnih panela, upozoravaju stručnjaci
Photo Credit: iStock
Najnovija procena ukazuje da je trenutno uklanjanje ugljen-dioksida iz atmosfere daleko ispod nivoa koji bi značajno pomogao u ispunjavanju klimatskih ciljeva. Trenutne namerne aktivnosti uklanjaju približno 2,2 milijarde metričkih tona CO2 godišnje, ili oko 5% globalnih emisija, a većinu čine tradicionalne metode poput pošumljavanja.
Koje tehnologije postoje i u kom su stanju?
Napredne tehnologije — pre svega direktno hvatanje vazduha (Direct Air Capture, DAC) — danas čine tek oko 0,1% ukupnog uklanjanja ugljenika. Iako se te tehnologije šire relativno brzo (otprilike 40% godišnje), rast startuje sa veoma malih vrednosti, pa ukupni doprinos ostaje zanemarljiv.
Da bi uklanjanje ugljenika bilo zaista relevantno za ograničavanje globalnog zagrevanja, sektor bi morao da proživi ekspanziju uporedivu sa onom koju su doživele solarne elektrane i električna vozila — i to istovremeno dok se emisije značajno smanjuju u izvoru.
Obaveze država i rizici
Državna obećanja za uklanjanje ugljenika iznose približno 2,7 milijardi metričkih tona do 2035. i oko 3,6 milijardi do 2050. godine — daleko manje od onoga što zahtevaju mnogi klimatski putevi. Ako vlade i kompanije previše računaju na buduće tehnologije umesto na brze rezove emisija, ukupni napredak u borbi protiv klimatskih promena će usporiti.
Sektor je finansijski ranjiv: primerice, Microsoft je ranije kupovao više od 80% novijih kreditnih jedinica za uklanjanje ugljenika, ali je u aprilu prekinuo nove kupovine. Ako takva ključna podrška oslabi, skaliranje obećavajućih projekata može postati teško ili sporije.
"Ovo ostavlja jaz koji vremenom značajno raste," istakao je koautor izveštaja William Lamb.
Zaključak i poruka
Međunarodni panel za klimatske promene (IPCC) smatra uklanjanje ugljenika neizbežnim za dostizanje klimatskih ciljeva, ali samo u kombinaciji sa snažnim smanjenjem emisija u izvoru. U praksi, uklanjanje ne sme postati alibi za odlaganje prelaska na čistu energiju i druge direktne mere smanjenja emisija.
Bez istovremenog rasta obe komponente — brzo širenje uklanjanja ugljenika i hitno smanjenje emisija — atmosfera će nastaviti da se zasićuje ugljenikom, što vodi jačanju toplotnih talasa, intenzivnijim olujama, pritiscima na poljoprivredu i rastu troškova hrane, osiguranja i energije.
Pomozite nam da budemo bolji.
