Nova međunarodna analiza pokazuje da je najveći pojedinačni doprinos porastu nivoa mora toplotna ekspanzija okeana, koja objašnjava 43% rasta. Gubitak glečera, Grenland i Antarktik čine većinu preostalog doprinosa, dok promene u kopnenom skladištenju vode doprinose 3%. Brzina rasta porasla je na 3,94 mm/god u periodu 2005–2023, a očekuje se da će okeani nastaviti da se zagrevaju narednih decenija, otežavajući ublažavanje uticaja na obalne zajednice i infrastrukturu.
Toplotna ekspanzija vodi porastu nivoa mora — nova analiza otkriva ko najviše doprinosi
Photo Credit: iStock
Istraživanje objavljeno u časopisu Science Advances menja perspektivu o glavnim pokretačima porasta nivoa mora: pokazuje da najveći pojedinačni doprinos ne dolazi od topljenja ledenih ploča, već od toplotne ekspanzije okeana — širenja morske vode kako se zagreva.
Međunarodni tim istraživača ponovo je analizirao decenije merenja koristeći tri nezavisna skupa podataka: kombinaciju plimnih merača i satelita za period 1960–2023, satelitska zapažanja za 1993–2023, i podatke sa oceanografskih buoya za 2005–2023. Cilj je bio razložiti ukupan porast nivoa mora na pojedinačne izvore i „izbalansirati“ globalni budžet nivoa mora.
Glavni nalazi
Analiza pokazuje sledeće relativne doprinose ukupnom porastu nivoa mora:
- Toplotna ekspanzija okeana: 43%
- Gubitak planinskih glečera: 27%
- Grenlandski ledeni pokrivač: 15%
- Antarktički ledeni pokrivač: 12%
- Promene u kopnenom skladištenju vode: 3%
U celom posmatranom periodu (1960–2023) globalni srednji nivo mora rastao je prosečno 2,06 mm godišnje. U kraćem, novijem periodu od 2005. do 2023. brzina rasta porasla je na 3,94 mm/god (oko 0,16 inča/god).
Zašto je to važno
Toplotna ekspanzija je proces koji nastaje kada se zbog zagrevanja voda širi i zauzima više prostora — i taj efekt već objašnjava skoro polovinu zabeleženog porasta nivoa mora. To znači da čak i ako značajno smanjimo emisije, za decenije koje dolaze očekuje se dalji rast nivoa mora jer su okeani topli i nastaviće da se tope i akumuliraju toplotu.
Praktične posledice
Preciznije razumevanje doprinosa svakog izvora pomaže u planiranju zaštite obala, upravljanju rizicima od poplava, prilagođavanju infrastrukture i boljem predviđanju budućih scenarija. Posledice nisu ograničene samo na obale — utiču i na proizvodnju hrane, migracije stanovništva i sigurnost infrastrukturnih sistema.
Prema Johnu Abrahamu, mašinskom inženjeru, „Godinama je postojao frustrirajući jaz između toga koliko su okeani zabeleženo rasli i koliko smo mogli da objasnimo kroz pojedinačne uzroke. Ovaj rad pokazuje da se, uz bolje instrumente, metode i pametniju analizu, taj jaz može zatvoriti.“
Regionalni kontekst: Iako je Srbija kopnena zemlja bez izlaza na more, porast nivoa mora utiče na region Jadrana i šire — kroz povećanje rizika od poplava, eroziju priobalnih zona i promene u ribarstvu i snabdevanju hranom. Zato su jasni i precizni podaci o uzrocima porasta nivoa mora važni i za javne politike i planiranje u našoj regiji.
Šta dalje? Potrebne su dalje investicije u satelitska i in situ merenja, bolji klimatski modeli i lokalne strategije prilagođavanja kako bi se ublažile posledice koje će se verovatno pojačati narednih decenija.
Pomozite nam da budemo bolji.
