Nova studija (preprint u Nature Communications) pokazuje da nagli porast aerosola u atmosferi može prvih ~48 sati privremeno zagrejati nebo pre nego što usledi hladenje. Simulacije profesora Guyja Dagana ukazuju na najjače zagrevanje od oko 20 W/m² tokom prvog dana, uzrokovano promenama u visokim oblacima koje zadržavaju više toplote. Nalaz ima značajne implikacije za tumačenje satelitskih merenja i klimatsko modeliranje, ali zahteva dodatnu verifikaciju kroz posmatranja.
„Atmosfera Ima Pamćenje“: Zagađenje Može Privremeno Zagrejati Nebo Do 48 Sati Pre Negativnog Hlađenja
Photo Credit: iStock
Otprilike dva dana nakon što vazduh napune čestice iz ljudskih izvora i požara, atmosfera se može privremeno zagrejati umesto odmah da se ohladi — nalaz je novog istraživanja koje menja ranije pretpostavke o ponašanju aerosola.
Studija, trenutno objavljena kao preprint u Nature Communications i predstavljena putem Earth.com i Phys.org, sugeriše da nagli porast aerosola može izazvati kratkotrajno pojačano zadržavanje toplote u atmosferi pre nego što počne prevladavati njihovo reflektivno, hladeće dejstvo.
Šta su otkrili istraživači
Tim predvođen profesorom Guyjem Daganom sa Hebrew University of Jerusalem izveo je simulacije koje prate reakciju atmosfere u danima posle naglog povećanja koncentracija čestica. Rezultati pokazuju da toplota može ostati zadržana otprilike 48 sati, s najjačim privremenim zagrevanjem — od reda ~20 W/m² — tokom prvog dana.
Mehanizam: oblaci i temperatura
Ključni uzrok privremenog zagrevanja leži u promenama oblaka. Više aerosola može:
- smanjiti intenzitet slabe, sitne kiše,
- podići više vodene pare u više slojeve atmosfere,
- podstaći nastanak više ledenih i visokih oblaka.
Takvi visoki oblaci efikasnije zadržavaju toplotu koja bi inače otputovala u svemir. Kada odgovor oblaka oslabi, preovlada poznatije reflektivno dejstvo aerosola i efekat se preokreće ka hlađenju.
Zašto je ovo važno
Otkriće menja način na koji tumačimo kratkoročne merenja satelita i jedinstvene observatione: atmosfera može zahtevati dane — a ne minute — da u potpunosti reaguje na nagle promene aerosolnih opterećenja. Ako se porasti i padovi aerosola dešavaju na intervalima od nekoliko dana, sistem se možda nikada ne stabilizuje u dugoročnom fazi hlađenja, što ima implikacije za procenu klimatskog uticaja zagađenja.
Ograničenja i dalji koraci
Važno je napomenuti da je studija zasnovana na simulacijama i trenutno je preprint — znači da još nije prošla potpunu recenziju. Potrebne su dalјe posmatračke studije i verifikacija modela kako bi se procenile učestalost i geografski domet takvog efekta.
„Naši rezultati pokazuju da atmosfera ima pamćenje,“ rekao je Dagan u univerzitetskom saopštenju prenetom preko Phys.org.
Relevancija za region
Fenomen je relevantan i za Srbiju i okolne zemlje: dim iz šumskih požara, antropogeno zagađenje i transport prašine (uključujući i saharski pijesak) povremeno dovode do naglih promena koncentracija aerosola koje mogu uticati na lokalnu klimu i kvalitet vazduha.
Zaključak: nalaz otvara važna pitanja za klimatsko modeliranje i interpretaciju satelitskih podataka — naročito u regionima izloženim povremenim talasima dima i zagađenja. Potrebna su dodatna istraživanja i posmatranja da se potvrdi koliko često i u kojim uslovima se javlja opisano kratkotrajno zagrevanje.
Pomozite nam da budemo bolji.
