Pre 150 godina, snažan globalni El Niño (1876–1878) prouzrokovao je katastrofalne suše i svetsku glad, sa procenom od oko 50 miliona života u Aziji, Južnoj Americi i Africi. Kombinacija hladnog tropskog Pacifika, snažnog dipola Indijskog okeana i toplog Atlantskog okeana pojačala je efekat, a politička i ekonomska zapuštenost pretvorila je propast useva u masovnu smrtnost. Moderno praćenje ENSO i unapređene poljoprivredne prakse smanjuju rizik danas, ali klimatske promene i dalje povećavaju verovatnoću ekstremnih događaja.
Pre 150 godina: Super El Niño koji je izazvao globalnu glad i ubio oko 50 miliona ljudi — šta nas uči za danas
An 1877 El Niño Wreaked Havoc. It May Do So Again.chuchart duangdaw - Getty Images
U poslednjih 150 godina čovečanstvo je pretrpelo mnoge katastrofe, od svetskih ratova do pandemija. Ipak, manje poznata, ali izuzetno razorna kriza dogodila se 1876–1878: snažan globalni El Niño u kombinaciji sa drugim klimatskim i društvenim faktorima izazvao je suše i masovne gladi u Aziji, Južnoj Americi i Africi, s procenom od oko 50 miliona žrtava.
Autori istraživačkog rada iz 2018. objavljenog u Journal of Climate ocenili su da je taj period “verovatno bila najgora ekološka katastrofa koja je zadesila čovečanstvo u poslednjih najmanje 150 godina” i da su klimatski događaji 1876–1878. doprineli stvaranju globalnih nejednakosti koje su kasnije označene terminima „prvi“ i „treći“ svet.
Kako El Niño utiče na vremenske prilike
El Niño je deo ciklusa El Niño–Southern Oscillation (ENSO). U normalnim uslovima, trgovački vetrovi duvaju od istoka ka zapadu preko Tihog okeana i gomilaju tople površinske vode u zapadnom Pacifiku. Kada ti vetrovi oslabe, topla voda se širi ka istočnom Pacifiku, zaustavljajući uobičajeno izbijanje hladne vode duž obala Južne Amerike. To menja obrasce padavina i temperature širom sveta: Severnu Ameriku, Aziju, Afriku i Južnu Ameriku pogađaju različite kombinacije suša i poplava.
Godine 1877. zabeležen je naročito snažan El Niño. Prema podacima Minnesota Department of Natural Resources, oblast Twin Cities zabeležila je prosečnu zimu od 29 °F (≈ −1,7 °C) — rekord koji je ostao do 2023. godine, kada je takođe zabeležena jaka El Niño pojava.
Zašto je 1876–78. bila globalna katastrofa
Novija istraživanja pokazuju da se radilo o kombinaciji više faktora. Godine pre 1876. karakterisale su hladnije tropski Pacifik, dok je Indijski okean doživeo izrazit pozitivni dipol, a površinske temperature Atlantskog okeana bile su neuobičajeno tople. Ta kombinacija stvorila je pogodno tle za ekstreman El Niño koji je 1877. eskalirao.
Autori 2018.: “Okidači za glad bili su akutne suše, ali su politički i ekonomski faktori — naročito zapostavljanje ili uništenje tradicionalnih sistema za skladištenje vode i žitarica — odgovorni za to da propast useva preraste u neviđenu masovnu smrtnost.”
Drugim rečima, klimatski udarac bi sam po sebi mogao dovesti do loših žetvi, ali su društvene i političke slabe tačke pretvorile to u razornu humanitarnu katastrofu.
Šta nam kažu moderni podaci i šta očekujemo danas
Studija iz 2020. u Journal of Climate navodi da jačina El Niña iz 1877–78. nije statistički značajnija od super El Niño događaja iz 1982–83., 1997–98. i 2015–16. Ključna razlika danas je u tome što postoji sistematsko praćenje ENSO, bolja poljoprivredna tehnologija i međunarodni sistemi za pomoć koji umanjuju rizik od globalne gladi u razmerama poput one iz 1876–78.
Ipak, klimatske promene podižu osnovni nivo rizika: topliji okeani i promenjeni atmosferski obrasci mogu pojačavati ekstreme. Stručnjaci, uključujući Vimal Mishra sa Indian Institute of Technology Gandhinagar, ističu vrednost istorijskih lekcija: “Daje nam sliku kako da budemo bolje pripremljeni. Pokazuje vam šta je najgore što se može desiti.”
Zbog toga je važno kombinovati klimatsko praćenje sa jačanjem lokalnih sistema za očuvanje hrane i vode, boljem upravljanju rizicima i međunarodnom saradnjom kako bi se smanjila verovatnoća da se klimatske nepogode pretvore u velike humanitarne krize.
Izvori: Journal of Climate (2018, 2020), Minnesota Department of Natural Resources, The New York Times.
Pomozite nam da budemo bolji.
