Alarm U Izraelu: Broj Starijih Građana Raste Ka Dva Miliona — Troškovi Nege Prete Stabilnosti NIO

Državni revizor Matanyahu Englman upozorava da Izrael nije izgradio koordinisan nacionalni odgovor na brzo starenje stanovništva, uprkos deceniji upozorenja i planova. Izveštaj ukazuje na ozbiljne praznine u penzijama, zdravstvenoj zaštiti, dugoročnoj nezi i institucionalnoj koordinaciji koje prete finansijskoj stabilnosti Nacionalnog zavoda za osiguranje (NIO).

Ključni nalazi

Broj Izraelaca starih 65 i više godina procenjuje se na oko 1,3 miliona danas i očekuje se da poraste na približno 2 miliona do 2050. godine. Revizija navodi da nema finansiranog višegodišnjeg nacionalnog plana, nijedno telo nema ovlašćenja i budžet da koordinira svim relevantnim akterima, a ciljevi su slabo definisani i nisu merljivi.

Slaba koordinacija i razmena podataka

Responsibilnosti su podeljene između Ministarstva zdravlja, Ministarstva socijalne zaštite, Ministarstva za socijalnu jednakost, zdravstvenih fondova i NIO, ali nema centralizovanog mehanizma koji bi osigurao efikasnu saradnju. Prema reviziji, oko 70% nadležnih tela ocenilo je saradnju kao "umerenu ili lošiju", dok je 90% ukazalo na nedovoljnu razmenu informacija.

Dugoročna nega: troškovi i rizici

NIO je od 2018. reformom značajno povećao izdvajanja za dugotrajnu negu: godišnji rashodi su porasli sa oko 7 milijardi NIS pre reforme na 21 milijardu NIS u 2025. Broj korisnika porastao je sa ~180.000 na 392.000, a udeo starijih korisnika sa ~16% na 30%. Revizor upozorava da je to znatno narušilo dugoročnu finansijsku stabilnost fonda — rezerve NIO sada se očekuju da će biti iscrpljene oko 2035. godine, više od šest godina ranije nego što je ranije procenjivano.

Procene zavisnosti i zloupotrebe sistema

Izrael je, kako izveštaj navodi, jedina zemlja OECD-a koja sistematski sprovodi procene zavisnosti bez većeg učešća ličnih poseta — samo ~1% procena obavljeno je kod korisnika u domu. Zahtevi procenjeni na osnovu medicinske dokumentacije imaju stopu odobravanja za 16 procentnih poena veću nego zahtevi ocenjeni posetom. U poređenju sa jednim zdravstvenim fondom, NIO je dodeljivao nivoe nege u proseku 1,7 nivoa više, što je procenjeno kao potencijalni dodatni godišnji trošak od oko 9,5 milijardi NIS.

A medical professional with an elderly patient. (credit: SHUTTERSTOCK)

Nadzor i kontrola isplata

Prelazak sa usluga na direktna novčana primanja oslabio je nadzor: NIO ne sprovodi godišnje kućne nadzore za sve primaoce novčanih beneficija i nema jasno definisan postupak kontrole porodičnih negovatelja. Revizor preporučuje redovne kućne posete i strožiji nadzor agencija za negu i članova porodica zaposlenih kao negovatelja.

Geriatrijska zdravstvena zaštita i prevencija

Kapacitet gerijatrijske zdravstvene zaštite ne prati rast potražnje: broj gerijatrijskih bolničkih kreveta na 1.000 osoba starijih od 75 godina pao je za 16% u periodu 2020–2023, dok broj gerijatrijskih lekara nije značajno porastao. Iako Ministarstvo zdravlja ima programe za zdravo starenje, nisu pretvoreni u finansiran, dugoročni plan sa merljivim ciljevima.

Penzije, zaposlenost i priprema za penziju

Ne postoji formalna državna politika pripreme građana za penziju. Oko 77% ispitanih u dobi od 60 do 75 godina nije učestvovalo u programima pripreme za penziju. Zaposlenost među osobama od 67 do 74 godine u 2025. iznosila je 22,3% za žene i 35,4% za muškarce, a trenutni trendovi ugrožavaju postizanje vladinih ciljeva za 2030.

Preporuke revizora

Englman predlaže da Kancelarija premijera, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo socijalne zaštite, Ministarstvo za socijalnu jednakost i NIO zajednički izrade finansiran višegodišnji plan koji sadrži:

• imenovanje ovlašćenog koordinacionog tela i jasno definisanje odgovornosti;
• merljive ciljeve i indikatore uspeha;
• poboljšanje razmene podataka između institucija i jedinstveni budžet za ključne mere;
• aktuarijske analize pre svake veće ekspanzije prava;
• ograničavanje procena po dokumentaciji samo na ponovljene ili jasno teške slučajeve i povećanje broja procena u domovima;
• jačanje nadzora nad isplatama, kompanijama za negu i porodičnim negovateljima;
• postavljanje ciljeva kadrovske popunjenosti i bolničkog kapaciteta za gerijatriju i širenje preventivnih programa.

Zaključak: Izveštaj je jasna opomena da bez hitnih sistemskih mera Izrael može doći u situaciju da ne može da održi postojeći nivo prava i usluga za stariju populaciju bez dodatne državne pomoći. Potrebna je politička volja, finansirano planiranje i bolja koordinacija kako bi se rizici ublažili i osiguralo dostojanstveno starenje.