Istraživanje pokazuje da intenzivno UV zračenje (ispod 300 nm) može izazvati razgradnju PFAS putem vodoničnih radikala koji uklanjaju atome fluora. Metod stvara manje i manje postojane produkte, što daje potencijal za uništavanje, a ne samo premještanje PFAS. Ipak, proces je spor, nastaju međuproizvodi i potrebna su dodatna istraživanja radi sigurnosti i energetske efikasnosti.
Nova Nada Protiv 'Večnih Hemikalija': Intenzivno UV Svetlo I Voda Razlažu PFAS
Photo Credit: iStock
Posle decenija problema sa PFAS — per- i polifluoroalkilnim supstancama poznatim kao "večne hemikalije" zbog svoje izuzetne postojanosti — novo istraživanje donosi ohrabrujuće rezultate: intenzivno ultraljubičasto (UV) zračenje može pomoći njihovoj razgradnji uz ulogu vode.
Kako funkcioniše proces
Studija objavljena u časopisu Environmental Science & Technology pokazuje da pod visokim energetskim UV zracima (talasne dužine ispod 300 nm) iz vode nastaju vodonični radikali. Ti reaktivni radikali napadaju PFAS molekule i uklanjaju atome fluora — proces poznat kao defluorinacija — čime nastaju manja, hemijski manje postojana jedinjenja.
Zašto je to važno
PFAS se koriste u širokom spektru proizvoda (nelepljivo posuđe, ambalaža, odeća, pena za gašenje požara) i akumuliraju u vodi, zemljištu i organizmima. Većina današnjih tehnologija samo filtrira PFAS iz vode i premešta ih na drugo mesto, dok novi pristup cilja na njihovo razaranje — što bi moglo značajno smanjiti rizik od trajnog zagađenja i izloženosti koja je povezana sa ozbiljnim zdravstvenim problemima (rak, oštećenje jetre, endokrini poremećaji).
Ograničenja i dalji koraci
Iako su rezultati obećavajući, autori upozoravaju da je trenutni proces relativno spor i da tokom razgradnje nastaju međuproizvodi koji zahtevaju dodatno ispitivanje na toksičnost i biorazgradivost. Takođe, primena intenzivnog UV zračenja u realnim sistemima za prečišćavanje vode zahteva razmatranje energetske efikasnosti, bezbednosti (UV talasi < 300 nm su visokoenergetski) i skalabilnosti.
Šta to znači za prečišćavanje vode
Preciziranje hemijskih reakcija koje vode do defluorinacije može pomoći istraživačima da razviju efikasnije metode koje zaista uništavaju PFAS, umesto da ih samo koncentrišu. Sledeći koraci uključuju optimizaciju uslova zračenja, procenu nastalih međuproizvoda i procenu troškova i ekološkog učinka primene na većim instalacijama za tretman vode.
Zaključak: Intenzivno UV zračenje u kombinaciji sa vodom i formiranim vodoničnim radikalima predstavlja obećavajuć put za razgradnju PFAS, ali je neophodna dalja optimizacija i provera bezbednosti pre šire primene.
Pomozite nam da budemo bolji.
