Nevidljiva i Fatalna: Kako Hronična Bolest Trošenja (CWD) Može Da Se Širi Bez Simptoma

Hronična bolest trošenja (CWD) je prionska bolest koja je uvek smrtonosna za inficirane preživače poput jelena, losova i sobova. Nova istraživanja ukazuju da neki primerci mogu biti asimptomatski, što omogućava tiho i neprimetno širenje priona u populacijama divljači i u okolini.

Chronic wasting disease can have an incubation period of up to 24 months or as little as 18.©adioCX/Shutterstock.com

Šta je CWD i zašto je opasna?

CWD izazivaju patološki prionski proteini koji oštećuju nervni sistem. Prioni se nakupljaju u mozgu i kičmenoj moždini, ne podležu običnim načinima sterilizacije i nemaju poznat lek. Klinički simptomi, kada se pojave, uključuju drastičan gubitak telesne težine, letargiju, promene ponašanja, gubitak ravnoteže, prekomerno lučenje sline i pojačanu žeđ—ali bolest može provesti i do 18–24 meseca bez očiglednih znakova.

Prions that cause chronic wasting disease can be spread through the environment, such as when animals shed antler velvet.©Lillian Tveit/Shutterstock.com

Ključni nalaz nove studije

Studija objavljena u Science Advances (istraživači sa University of Calgary) pokazuje da određeni nosioci mogu ostati asimptomatski dok u telu nose niske, ali prenosive nivoe priona. To znači da prion može prelaziti između životinjskih vrsta i mutirati u procesu prenosa, čime se komplikuje praćenje i kontrola bolesti.

More research is needed to understand prion mutations before scientists can rule out human transmission.©H_Ko/Shutterstock.com

Širenje i okolina

• Prioni se prenose direktnim kontaktom i putem telesnih sekretâ (urin, feces, pljuvačka, krv).
• Prioni su izdržljivi u spoljašnjoj sredini: mogu opstati u zemlji godinama i preživeti u vodi i hrani, zbog čega zajednička vodena mesta i mjesta gde životinje ostavljaju antler velvet postaju žarišta kontaminacije.
• Nova žarišta su prijavljena u Alberti, što potvrđuje širenje CWD van ranije poznatih oblasti.

Rizik po ljude?

Do danas (2026) nema potvrđenih slučajeva prenošenja CWD na ljude. Ipak, zbog prirode priona i njihove sposobnosti da mutiraju (kao što je bio slučaj kod BSE i pojave vCJD kod ljudi), naučnici ne isključuju dugoročan rizik. Potrebna su dodatna istraživanja pre nego što se može sa sigurnošću reći da li i kada bi prion mogao da pređe na ljude.

„Naši nalazi ne ukazuju na neposredan rizik za ljude, ali sugerišu da je situacija složenija nego što se ranije mislilo. Kako se CWD širi, razumevanje ovih dinamika postaje sve važnije,“ izjavio je Dr. Hermann Schaetzl, profesor pri UCVM i koautor studije.

Praktični saveti i mere predostrožnosti

• Ako ste lovac, poštujte lokalne preporuke i obavezno testirajte divljač iz područja sa potvrđenim CWD slučajevima.
• Ne konzumirajte meso životinje koja je bila vidno bolesna; koristite zaštitne rukavice pri obradi trofeja i mesa.
• Izbegavajte ispuštanje ostataka i ne ostavljajte zaražene delove u prirodi na mestima gde druge životinje dolaze po hranu ili vodu.
• Podržavajte lokalne programe nadzora i kontrole koji uključuju testiranje i praćenje populacija divljači.

Zaključak

CWD predstavlja ozbiljan izazov zbog svoje fatalnosti, sposobnosti dugotrajne opstojnosti u okolini i potencijala za prenos bez očiglednih simptoma. Iako trenutno ne postoje potvrđeni slučajevi prenosa na ljude, stanje zahteva pažljivo praćenje, dodatna istraživanja i odgovornu praksu u lovu i upravljanju staništima divljači.

Izvor: Science Advances, University of Calgary (navodi iz studije i izjave istraživača).