Sažetak: Autor tvrdi da izolacija Avganistana ne menja ponašanje talibana, već povećava geopolitički i bezbednosni rizik. Iako je zemlja siromašna i institucionalno slaba — uz potvrđene pretnje poput ISIS‑K — pasivnost Zapada dopušta rast uticaja drugih sila i produbljuje humanitarnu krizu. Predlog je pametno ponovo angažovanje: dijalog i diplomatski kanali (bez formalnog priznanja) kao instrument za zaštitu prava, suzbijanje ekstremizma i smanjenje migracionog pritiska.
Britanija mora ponovo da se angažuje sa talibanima: zašto izolacija više ne funkcioniše
Britain remained in Afghanistan for twenty years - Omer Abrar/AFP
Avganistan i dalje budi jaka osećanja. Dvadesetogodišnja kampanja koja je koštala milijarde, sa 457 poginulih britanskih vojnika i vojnikinja i hiljadama povratnika s fizičkim i psihičkim traumama, ostavila je duboko nasleđe — među ljudima, institucijama i regionalnoj bezbednosti.
Stanje u zemlji
Talibani danas nisu pobunjenici skriveni u planinama, već vlast koja upravlja zemljom od oko 40 miliona stanovnika. Uprkos formalnoj kontroli, Avganistan ostaje jedna od najsiromašnijih država na svetu: milioni zavise od humanitarne pomoći, infrastruktura je slaba, a državne institucije krhke. U mnogim regionima deca, naročito devojčice, i dalje nemaju pristup osnovnom obrazovanju, što potkopava perspektivu cele generacije.
Zašto izolacija ne daje rezultate
Pasivnost Zapada ne menja ponašanje talibana, a istovremeno otvara prostor za spoljne aktere i za bezbednosne pretnje. Kina i druge sile sve više grade ekonomske veze, posebno u sektoru rudnog bogatstva, čime Avganistan može postati zavisan od novih geopolitičkih interesa. Paralelno, ekstremističke grupe poput ISIS‑K ostaju aktivne: Ujedinjene nacije upozoravaju da imaju sposobnost regrutovanja i inspirisanja napada i izvan granica zemlje.
Bezbednosne i ljudske posledice
Siromaštvo, nedostatak zaposlenja i ograničen pristup obrazovanju stvaraju plodno tle za kriminal, migracije i regrutovanje nezadovoljne omladine. To povećava rizik za širu evropsku i globalnu bezbednost — lekciju koju smo brutalno naučili pre 11. septembra, kada je Al Kaida koristila avganistanski teritorij kao utočište.
Predlog: pametno ponovo angažovanje
Autorka/autor zagovara pristup koji razlikuje angažovanje od priznavanja: dijalog i diplomatski kontakti ne znače odobravanje trenutne vlasti, već su alati za uticaj i zaštitu interesa. Cilj bi trebalo da bude stabilan, bezbedan i prosperitetan Avganistan u kome građani mogu videti budućnost u sopstvenoj zemlji.
- Praktične mere: usmerena humanitarna pomoć, ekonomski podsticaji uslovljeni poštovanjem osnovnih prava, diplomatski kanali za pitanja bezbednosti i saradnja u suzbijanju terorizma.
- Jasne poruke: javno osuđivanje kršenja prava, posebno prava žena i devojčica, uz istovremeno korišćenje dijaloga za postizanje promena.
- Regionalna koordinacija: rad sa susedima i međunarodnim partnerima kako bi se umanjio uticaj spoljnih sila i suzbile mreže ekstremista.
Ne postoji jednostavno rešenje za krizu koju je stvorila protekla decenija, ali dalja izolacija — emocionalno razumljiva — nije održiva strateška opcija. Ako Velika Britanija želi da zaštiti ljudska prava, smanji rizike od ekstremizma i ublaži pritiske na migracije, mora pametno da se vrati za pregovarački sto.
Autor teksta podseća na primer senatora Johna McCaina i njegovu ideju o ponovnom angažovanju sa Vijetnamom — poruka je jasna: diplomatija je instrument oblikovanja budućnosti, ne nagrađivanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
