U septembru 2023. u Dickson Fjordu na istočnom Grenlandu odlomio se vrh planine i izazvao lavinu od oko 880 miliona kubnih stopa materijala (≈24,9 miliona m3), što je pokrenulo mega‑tsunami visok ≈198 m. Talas se zarobio u uskom fjordu i formirao sejš koji je ljuljao zidove devet dana, proizvodeći niskofrekventni signal registrovan na globalnim seizmičkim stanicama svakih ≈92 sekunde. Naučnici su u početku bili zatečeni; događaj ukazuje na rastući rizik s povlačenjem glečera zbog zagrevanja klime.
Mega-tsunami od 650 stopa (198 m) pogodio Grenland — talas se zadržao 9 dana i „zvonio" Zemlju
U septembru 2023. u izolovanoj, zaleđenoj divljini Dickson Fjorda na istočnom Grenlandu dogodio se dramatičan geološki događaj: vrh planine viši od jedne milje se odlomio i izazvao ogromnu lavinu stene i leda koja je sletela u duboku i usku fjordsku vodu.
Udaranje je pokrenulo mega-tsunami visok oko 650 stopa (≈198 metara), prema izveštajima, uključujući The Economic Times. Procena zapremine urušenog materijala iznosi približno 880 miliona kubnih stopa — što je oko 24,9 miliona kubičnih metara planinskog materijala i izmenjenog glečera.
Da bi se to stavilo u perspektivu: zid vode takvih razmera bio bi dovoljan da zaseni višespratne zgrade. Iako nije nadmašio rekordni talas iz Lituya Bayja (Aljaska, 1958) od približno 1.720 stopa, arktički talas je i te kako bio ogroman i destruktivan.
Međutim, najneobičniji aspekt nije bila samo visina prvog talasa, već njegovo ponašanje posle udara: umesto da se rasprši u otvoreno more, veliki talas se zarobio unutar uskog i krivudavog fjorda i stabilizovao u obliku sejš‑talasa — stalnog ljuljanja vode od zida do zida koje je trajalo devet dana.
Kao vizuelna analogija: zamislite ljuljanje vode u kadi, ali sa talasima visokim skoro 30 stopa i koji se ponavljaju celih devet dana. Takva masivna masa pokretne vode delovala je kao ogroman planetarni čekić i proizvela je vrlo niskofrekventni, monotoni „hum" koji su seizmološke stanice širom sveta registrovale sa periodom od oko 92 sekunde.
„Bili smo kao: 'O, vau, ovaj signal i dalje dolazi. Ovo je potpuno drugačije od zemljotresa',“ prisetio se seizmolog Stephen Hicks. „Nazvali smo ga nepodudaran seizmički objekat, ili USO.“
„Kada smo krenuli na ovu naučnu avanturu, svi su bili zatečeni i niko nije imao blagog pojma šta je izazvalo ovaj signal,“ rekao je dr Kristian Svennevig, vodeći autor studije.
Ovaj događaj predstavlja snažan primer kako udari uzrokovani kolapsima stena i glečera, koji postaju učestaliji usled zagrevanja polova i povlačenja ledenih pokrivača, mogu da proizvode neobične i dalekosežne geofizičke efekte. Sejš u uskom fjordu je bio dovoljno dugotrajan i pravilno periodičan da ga je moguće detektovati kao ponavljajući niskofrekventni signal na globalnoj seizmičkoj mreži.
Za naučnike, ovo je i prilika i upozorenje: kako se klima menja, takvi događaji mogu postati češći i zahtevaju bolju predikciju, monitoring i razumevanje mehanizama koji povezuju kolapse, tsunamije i seizmička zračenja.
Izvor: originalno objavljeno na Surfer (prvobitno u News sekciji) i izveštaji The Economic Times; u tekst su unesene metričke konverzije i pojašnjenja za bolju čitljivost.
Pomozite nam da budemo bolji.
