Nepoverenje u nauku nije novo — kako povratiti poverenje pacijenata i zajednica

Kako obnoviti poverenje u medicinu i nauku? To je pitanje koje se ponovilo na skupu Aspen Ideas Health nakon objave alarmantnih podataka iz Edelman Trust Barometra. Ti podaci, uz rezultate Pew Research Centra, potvrđuju dugogodišnje iskustvo praktičara: mnoge zajednice sumnjaju u zdravstvene i naučne institucije — i ta sumnja nije novost, već se često zanemarivala zbog naše nepažnje prema direktnoj komunikaciji sa javnošću.

Šta pokazuju podaci i iskustvo iz prakse

Podaci razotkrivaju ono što su mnogi koji rade na terenu znali decenijama: tišina javnosti nije isto što i poverenje. Dok su stručnjaci i institucije pretpostavljali da su im građani naklonjeni, društvene mreže i direktni razgovori sa zajednicama pokazali su suprotno — lakoću širenja dezinformacija i duboku sumnju koja ima istorijske korene.

Kako su istakli govorioci na skupu, uključujući i Reeda Tucksona (Coalition for Trust in Science and Health), nepoverenje seže od srednjeg veka preko pokreta za medicinsku slobodu do skepticizma koji je pratio epidemiju HIV-a i pandemiju kovida. Ipak, ono što ga održava danas su loša komunikacija, nedostatak transparentnosti i odsustvo istinskog uključivanja javnosti.

Picture of a hand of an Indian woman crushing spices like ancient timesgetty

Primeri koji ilustruju problem

• Pacijent otpušten iz bolnice i dalje u bolu, bez jasnog objašnjenja dijagnoze i bez povezanosti sa daljom negom.
• Vojni veteran saznao je za nov dijagnozu preko elektronskog portala, nije mogao da dobije objašnjenje od lekara i završio na hitnoj zbog paničnog napada — bez mehanizma za pravovremeno objašnjenje podataka.
• Član zajednice: „Ne idem kod lekara dok ne umrem — koriste velike reči da te zbune.“ Ovo pokazuje nedostatak komunikacije jednostavnim jezikom.
• Strah od istraživanja: mnogi kažu „Ne želim da budem laboratorijski miš“ jer se prošle povrede i zloupotrebe nisu javno i sistematski adresirale.
• Teorije zavere i sumnje u motive nauke i industrije, na primer verovanje da su određeni zdravstveni problemi proizvedeni ili zataškani zbog profita, što dodatno potkopava poverenje.

Kako da sistem odgovori

Podaci i primeri jasno pokazuju da je neophodna promena u organizacionoj kulturi i ponašanju institucija. Predložene mere su praktične i primenljive:

• Komunikacija jednostavnim jezikom: Stručnjaci moraju prevesti komplikovane pojmove u razumljiv govor bez patronizacije.
• Transparentnost i odgovornost: Uvesti metrike odgovornosti koje mere pristupačnost usluga, jasnoću obaveštenja i transparentnost finansiranja istraživanja.
• Prisustvo u zajednicama: Lideri zdravstva i nauke treba da izađu među ljude, slušaju pitanja i odgovaraju na skeptična stanovišta s poštovanjem.
• Fleksibilnost istraživanja: Istraživači treba da prilagođavaju protokole i strategije kako bi uklonili prepreke za učešće i adresirali legitimne zabrinutosti.
• Javno priznanje grešaka i istorijskih povreda: Otvorena javna diskusija o prošlim zloupotrebama i koracima za reparaciju jeste ključ za izgradnju poverenja.

Promene koje se traže su izazovne jer se suočavaju s decenijama ustaljenih vrednosti u akademskoj i medicinskoj kulturi — poput vrednovanja publikacija i akademskog ugleda iznad neposredne društvene odgovornosti. Ipak, novi podaci mogu poslužiti kao katalizator za hitnu i sistemsku akciju.

"Tišina nije znak saglasnosti niti poverenja. Moramo da slušamo i odgovaramo s poniznošću i hitnošću."

Ovaj tekst je prevedena i prilagođena verzija originalno objavljenog teksta na Forbes.com. Ako želimo da vratimo poverenje — moramo raditi drugačije: više slušati, više objašnjavati i pokazivati odgovornost kroz postupke.