Studija u ACS Chemical Neuroscience pokazuje da bakarni spoj Cu(ATSM) kod miševa povećava broj i aktivnost P‑gp pumpi, što je dovelo do smanjenja amyloid‑beta za 42% i poboljšanja prostornog učenja za skoro 44% tokom 56 dana. Iako je Cu(ATSM) ranije testiran kod drugih neurodegenerativnih bolesti, ljudska ispitivanja su neophodna jer dosadašnji podaci (npr. kod ALS) nisu pokazali jasnu korist. Stručnjaci upozoravaju da je Alchajmer kompleksna bolest i da jedan mehanizam mora biti dodatno potvrđen pre nego što se očekuju klinički efekti kod ljudi.
Bakarni spoj Cu(ATSM) poboljšava pamćenje kod miševa i smanjuje amyloid‑beta — nada za nove terapije Alchajmera
Alzheimer’s disease is the number one cause of dementia. | Credit: Illustration by Julia Wytrazek / Getty Images
Novi pristup u lečenju Alchajmerove bolesti pokazuje da bakarni spoj Cu(ATSM) može poboljšati dugoročno prostorno pamćenje kod miševa i smanjiti nivo toksičnih amyloid‑beta proteina u mozgu. Iako su nalazi obećavajući, potrebna su dalja ispitivanja na ljudima pre nego što se ocenjuju kliničke koristi.
Kako lek deluje?
Studija objavljena u časopisu ACS Chemical Neuroscience ukazuje da Cu(ATSM) može delovati na krvno‑moždanu barijeru tako što poveća broj i aktivnost transportnih pumpi P‑glykoprotein (P‑gp). P‑gp pomažu izbacivanju toksičnih proteina iz mozga u krvotok; u Alchajmeru njihove funkcije često slabe, što dovodi do nakupljanja amyloid‑beta i pogoršanja kognitivnih funkcija.
Ključni rezultati studije
U modelu Alchajmera na miševima, tretman Cu(ATSM)-om tokom 56 dana doveo je do značajnih poboljšanja:
- Povećanje obilja P‑gp pumpi za oko 24,1%.
- Smanjenje toksičnog amyloid‑beta proteina za oko 42%.
- Poboljšanje prostornog učenja i dugoročnog pamćenja za skoro 44%.
Šta ovo znači za ljude?
Autori studije, uključujući Josepha Nicolazza i Jae Pyuna, ističu da su rezultati ohrabrujući jer pokazuju povezanost između obnove funkcije krvno‑moždane barijere, smanjenja toksičnih proteina i poboljšane kognicije u modelu bolesti. Cu(ATSM) je ranije ulazio u klinička ispitivanja za druge neurodegenerativne bolesti (npr. Parkinson i ALS), ali pilot komparativna analiza nije pokazala značajan benefit kod ljudi sa ALS‑om, što naglašava potrebu za oprezom.
Konstantna neizvesnost i potreba za daljim ispitivanjima
Alchajmerova bolest je složena i uključuje brojne biološke procese — od upale i vaskularne funkcije do metabolizma lipida i ćelijske otpornosti. Stručnjaci napominju da je neophodno sprovesti dobro osmišljene kliničke studije na ljudima kako bi se utvrdilo da li modifikacija P‑gp funkcije putem Cu(ATSM)-a donosi stvarnu kliničku korist.
U globalnom kontekstu
Prema Alzheimer's Association, Alchajmer je vodeći uzrok demencije i čini 60–80% slučajeva. Trenutno je u SAD više od 7 miliona ljudi starijih od 65 godina sa dijagnozom Alchajmera, a procene pokazuju da bi do 2050. taj broj mogao porasti na blizu 13 miliona. Terapije koje uspešno usporavaju gubitak kognicije bile bi značajna promena u lečenju.
Zaključak: Rezultati na životinjama su ohrabrujući, ali nisu dovoljni. Potrebne su kliničke studije kako bi se procenila bezbednost i efikasnost Cu(ATSM)-a kod ljudi sa Alchajmerom.
Pomozite nam da budemo bolji.
