Kako su Amerikancima porasli životni vekovi od 1776. do danas — ključni razlozi i izazovi

Amerikanci danas u proseku žive približno 79 godina — gotovo dvostruko više nego kada je 1776. potpisana Deklaracija nezavisnosti. Glavni razlozi za ovaj dramatičan porast nisu čuda medicine u jednoj eri, već niz javnozdravstvenih i medicinskih promena koje su se dogodile tokom više vekova.

Americans today live roughly twice as long, on average, as they did when the Declaration of Independence was signed.(iStock)

Zašto je životni vek porastao

Veći deo poboljšanja objašnjava se smanjenjem smrtnosti u ranom detinjstvu i padom pogubnih infekcija. Ključne promene uključuju:

Today, the average lifespan is about 79 years old, according to data from the Centers for Disease Control and Prevention.

• Bolja sanitarna infrastruktura i čista voda: razvoj gradskih vodovoda, kanalizacionih mreža i šira upotreba unutrašnjih vodovoda i toaleta smanjili su širenje bolesti.
• Razvoj vakcina i antibiotika: od vakcine protiv velikih boginja (Jenner) i vakcina Pasteura do masovne upotrebe penicilina i drugih antibiotika u 1940-ima.
• Javne politike i regulative: zakoni o karantinu (1878), regulative bezbednosti hrane (Pure Food and Drug Act, 1906) i druge mere koje su kontrolisale epidemije i poboljšale javno zdravlje.
• Napredak u lečenju hroničnih bolesti: bolje lečenje hipertenzije, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i novih terapija protiv raka.
• Prevencija i promena ponašanja: kampanje za prestanak pušenja, bezbednija vozila i naprednija hitna medicinska i traumatska nega.

Ključni istorijski pokazatelji

Prosečan životni vek u SAD postepeno se povećavao: oko 35–40 godina u 1776., ~49 godina do 1900., ~68 godina do 1950. i ~79 godina danas, prema podacima CDC i drugim izvorima.

One major landmark in increasing lifespan came with the development of vaccines and antibiotics to prevent and treat disease, experts say.

Poslednji izazovi i zaustavljanja napretka

U novije vreme zabeleženi su padovi i oporavci: pad životnog veka između 2014. i 2016. delom je povezan sa predoziranjem opioidima, suicidima i alkoholom, dok je pandemija COVID-19 smanjila očekivani životni vek za više od dve godine između 2019. i 2021. Nivo očekivanog životnog veka i dalje zaostaje za drugim visokoprimajućim zemljama zbog većih stopa hroničnih bolesti, zloupotrebe supstanci i rastuće gojaznosti, uključujući porast gojaznosti među decom.

Modern longevity is more focused on preventing chronic disease and less about surviving childhood infections.

Šta stručnjaci preporučuju

Lekari i stručnjaci za javno zdravlje ističu da je sledeći korak fokus na kvalitet života i prevenciju hroničnih bolesti. Među preporukama su:

Advances in sanitation, clean water, nutrition, vaccination and medical care have contributed to lower mortality rates.

• Redovna fizička aktivnost i manje sedenja
• Zdrava, pretežno biljna ishrana
• Dovoljno sna (oko 7 sati noću) i redovni preventivni pregledi
• Smanjenje izloženosti toksinima: izbegavanje duvana i prekomernog alkohola
• Javne politike za suzbijanje zloupotrebe supstanci i unapređenje mentalnog zdravlja

"Velika razlika u prosečnom životnom veku pre svega je povezana sa izuzetno visokim stopama smrtnosti novorođenčadi, dece i majki," rekao je dr Omer Awan. "Danas imamo vakcine, antibiotike, čistiju vodu i bolje sanitarije — to je promenilo sve."

Ukupno, povećanje životnog veka u SAD je primer kako kombinacija javnog zdravlja, naučnog napretka i promena u ponašanju može drastično poboljšati dugoročno zdravlje populacije. Međutim, novi izazovi poput epidemija zavisnosti, pandemija i rastuće gojaznosti ukazuju da je potreban kontinuirani rad na prevenciji i javnom zdravlju.