PAHO je otkrio da skoro 470 miliona ljudi u Severnoj i Južnoj Americi ima bar jedan neurološki poremećaj — to je dve od pet osoba u regionu. Studija obuhvata 19 stanja u 38 zemalja (1990–2023) i pokazuje pad stopa smrtnosti prilagođenih starosti, ali rast ukupnog broja obolelih zbog rasta i starenja stanovništva. Postoje velike razlike među zemljama, a značajan deo tereta može se smanjiti kontrolom faktora rizika kao što su hipertenzija, dijabetes, gojaznost i pušenje.
Skoro 470 miliona ljudi u Americi živi sa neurološkim poremećajima — nova studija PAHO
Some neurological healthloss can be prevented by controlling or avoiding high blood pressure, diabetes, obesity, tobacco use and harmful environmental exposures, say scientists. Sächsische Zeitung/dpa-Zentralbild/dpa
Nova analiza Panameričke zdravstvene organizacije (PAHO), dela Svetske zdravstvene organizacije, pokazuje da gotovo 470 miliona ljudi u Severnoj i Južnoj Americi ima bar jedan neurološki poremećaj. To je otprilike dve od pet osoba u regionu i obuhvata stanja poput migrene, moždanog udara, epilepsije i Alchajmerove bolesti.
Glavni nalazi
Studija je obuhvatila 19 neprenosivih i povredama povezanih neuroloških stanja u 38 zemalja i teritorija u periodu od 1990. do 2023. godine. Analizirana stanja uključuju moždani udar, Alchajmerovu bolest i druge demencije, Parkinsonovu bolest, epilepsiju, migrenu, tenzionu glavobolju, poremećaje iz autističnog spektra i traumatske povrede mozga.
Autori rada, objavljenog u The Lancet Regional Health - Americas, ističu da su stope smrtnosti prilagođene starosti opale od 1990. godine, što znači da sve više ljudi preživljava akutne epizode i hronične neurološke bolesti — ali to povećava potražnju za dugotrajnom negom, rehabilitacijom i socijalnom podrškom.
Istraživači su takođe uočili velike razlike između zemalja: razlika u uticaju (merenom izgubljenim godinama života zbog bolesti) približno je četvorostruka između najpogođenijih i najmanje pogođenih država. Među zemljama sa najvećim uticajem su Haiti, Gvajana i Surinam, dok su među zemljama sa najmanjim uticajem Kolumbija, Peru i Argentina.
Rizici i preporuke
PAHO naglašava da velik deo tereta neuroloških bolesti može biti sprečen kontrolom ili izbegavanjem ključnih faktora rizika: visok krvni pritisak, dijabetes, gojaznost, upotreba duvana i štetna izlaganja u okolini. Autori pozivaju na jačanje programa prevencije, ranog otkrivanja, pristupa dijagnostici i lečenju, kao i na ulaganja u rehabilitaciju i dugoročnu negu.
Iako su stope smrtnosti i teret bolesti standardizovani prema starosti opali između 1990. i 2023. godine, ukupan broj ljudi koji žive sa neurološkim poremećajima raste zbog rasta populacije i starenja — što ukazuje na epidemiološku tranziciju u regionu, gde neurodegenerativni i drugi hronični poremećaji postaju sve značajniji.
Zaključak: Studija poziva vlasti i zdravstvene sisteme u regionu da prioritetno razvijaju politike koje smanjuju faktore rizika, poboljšavaju pristup dijagnostici i lečenju i obezbeđuju održivu dugotrajnu negu za milione ljudi pogođenih ovim stanjima.
Pomozite nam da budemo bolji.
