Studija londonskog Institute for Optimum Nutrition uporedila je 71 par biljnih i životinjskih proizvoda iz jednog supermarket asortimana i pronašla 199 aditiva u biljnoj grupi naspram 100 u životinjskoj. Ukupan broj sastojaka bio je 1.566 za biljne i 1.110 za životinjske proizvode, a E-brojevi 39 prema 31. Autori upozoravaju da veći broj aditiva ne mora nužno značiti veći zdravstveni rizik i ističu ograničenja studije; preporučuju fokus na celovitu biljnu hranu.
Studija iz Velike Britanije: Biljne Zamene U Supermarketima Imaju Dvaput Više Aditiva — Šta To Znači?
Photo Credit: iStock
Debata o biljnim proizvodima dobila je novu dimenziju nakon istraživanja sprovedenog u Velikoj Britaniji koje upoređuje sastojke sličnih proizvoda iz supermarketâ. Istraživači su utvrdili da su komercijalne biljne zamene često bogatije aditivima od svojih animalnih pandanâ, iako to ne znači automatski da su nezdrave.
Ključni nalazi
Istraživanje, objavljeno u časopisu Food Additives & Contaminants: Part A i preneto u Mirage News, sproveli su istraživači Institute for Optimum Nutrition (ION) u Londonu. Tim — Joseph Whittaker (glavni autor i predavač na ION), Vivienne Alexa Robinson i Elouise Redmayne — uporedio je 71 uparen par proizvoda iz jednog supermarket asortimana: mleko, brauniji, zamene za meso i ribu, lasagne, majonez, jogurt i druge kategorije.
Glavni rezultati su:
- U biljnoj grupi pronađeno je 199 različitih aditiva naspram 100 u grupi životinjskih proizvoda.
- Ukupan broj navedenih sastojaka iznosio je 1.566 za biljne proizvode i 1.110 za životinjske.
- Biljni proizvodi su sadržali 39 E-brojeva, dok su životinjski imali 31 (E-brojevi označavaju aditive odobrene u EU i U.K.).
- Najveće razlike primećene su kod zamena za mleko, meso i ribu.
„Veći broj aditiva ne znači nužno i veći zdravstveni rizik,“ — napomenuo je Joseph Whittaker.
Ograničenja i značenje nalaza
Autori jasno ističu da studija obuhvata samo jedan asortiman iz supermarketa, da nije meren volumen (količina) svakog aditiva u proizvodima, niti je analizirana učestalost njihove konzumacije među potrošačima. Svi identifikovani aditivi su u skladu sa U.K. propisima o bezbednosti hrane.
To znači da sam veći broj različitih aditiva nije dovoljan pokazatelj štetnosti. Umesto toga, važni su tipovi aditiva, njihove količine i ukupni obrazac ishrane potrošača.
Praktični saveti
Istraživači preporučuju da se osobe koje biraju biljnu ishranu više oslanjaju na celovite, minimalno prerađene biljke (mahunarke, žitarice, orašasti plodovi, povrće, voće) umesto da automatizovano zamenjuju svaki životinjski proizvod procesiranim imitacijama. Primer: varivo od pasulja ili čorba od sočiva značajno se razlikuju od industrijski proizvedenih mesnih zamena po stepenu prerađenosti i listi sastojaka.
Zaključno, studija otvara važno pitanje transparentnosti i formulacije industrijskih biljnih proizvoda, ali ne daje definitivan sud o bezbednosti — potrebna su šira istraživanja koja bi uključila više robnih marki, merenje količina aditiva i obrasce konzumacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
