Studija na miševima koju vodi Francesca Duncan pokazuje da jajnici nakon reproduktivnog perioda ne postaju pasivni, već razvijaju imuno‑dominantan profil. Bulk RNA sekvenciranje otkriva povećanu prisutnost T ćelija, makrofaga i multinuklearnih gigantskih ćelija u starijim jajnicima. Nalazi su podržani preliminarnim, još nepeer‑reviewovanim podacima od 28 postmenopauzalnih žena, ali su potrebne dodatne studije na ljudima.
Jajnici Nakon Menopauze Mogu Dobiti Imunološku Ulogu, Pokazuju Studije Na Miševima
Producing follicles isn’t the only task for ovaries, new research suggests. (Steve Gschmeissner/Science Photo Library/Getty Images)
Nova istraživanja sugerišu da jajnici ne 'izlaze iz posla' nakon menopauze — već menjaju funkciju. Studija koju vodi Francesca Duncan ukazuje da postreproduktivni jajnici razvijaju imunološki, upalni profil koji bi mogao uticati na starenje celog organizma.
YouTube Thumbnail
Šta su istraživači radili?
Istraživači sa Northwestern University i saradnici iz SAD analizirali su jajnike miševa različitih starosnih grupa (2, 18 i 24 meseca) kako bi ispitali promene u strukturi tkiva i ekspresiji gena. Kod svakog miša jedan jajnik je pregledan histološki, a drugi je korišćen za bulk RNA sekvenciranje kako bi se identifikovao transkriptom — skup gena koji su aktivni u tkivu.
Stained ovarian sections from different-aged mouse ovaries (Converse et al.,Mol. Hum. Reprod., 2026)
Glavni nalazi
Uzorci su pokazali očekivani pad reproduktivne aktivnosti: manje folikula i promena u ćelijskoj organizaciji i kolagenu kod starijih životinja. Međutim, transkriptomska analiza otkrila je jasnu, starosno zavisnu promenu: prelazak sa reproduktivnih funkcija na imuno‑dominantan potpis.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Istraživači su zabeležili povećanu infiltraciju T ćelija, makrofaga i multinuklearnih gigantskih ćelija u postreproduktivnim jajnicima. Takođe su uočili da stariji jajnici imaju jedinstvene profile ekspresije gena, slično preliminarnim nalazima kod 28 postmenopauzalnih žena koje su ispitivane u drugom, još nepeer‑reviewovanom delu.
Zašto je to važno?
Tim ističe da ovi rezultati osporavaju dugogodišnje shvatanje da su jajnici pasivni nakon prestanka reprodukcije. Umesto toga, jajnici mogu postati imunološki aktivna struktura sa potencijalnim endokrinim i parakrinim uticajem na sistemske procese starenja. To ima implikacije za razumevanje zdravlja u postmenopauzi, kao i za odluke o uklanjanju jajnika (ooforektomija).
Ograničenja i oprez
Važno je napomenuti da su ovo rezultati dobijeni pretežno na modelu miša — vrste koja ima drugačiju hormonsku dinamiku od ljudi (npr. kod miševa nema izraženog naglog pada estrogena kao kod ljudi). Preliminarni ljudski podaci su obećavajući, ali još nisu prošli recenziju. Potrebne su dalje studije kako bi se utvrdilo da li i kako ovi procesi funkcionišu kod ljudi i koje su kliničke posledice.
Istraživanje je objavljeno u časopisu Molecular Human Reproduction. Rezultati podstiču nova pitanja o ulozi jajnika u zdravlju starijih osoba i o mogućim efektima uklanjanja jajnika na dugoročno zdravlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
