Ekstremne vrućine ići će na gore, pa Evropa mora normalizovati klimatizaciju. Klima-uređaji dokazano smanjuju smrtnost tokom talasa vrućine, a pravi odgovor je ciljano i efikasno hlađenje povezano sa čistom energetskom mrežom. Problemi s emisijama i urbanim efektima rešivi su standardima, efikasnim uređajima i pametnim urbanim rešenjima.
Zašto klimatizacija treba postati normalna u Evropi — spas za talase vrućine
A worker attends to an air conditioning unit for a restaurant during high temperatures in Toulouse, France, on Wednesday, June 24, 2026. | Matthieu Rondel/Bloomberg via Getty Images
Kada su prošle nedelje temperature u gradovima širom Evrope prešle 100°F (≈38°C), rasprava o tome kako izdržati vrućinu postala je podjednako žustra kao i sama vrućina. Dok su mnogi Amerikanci smatrali odgovor očiglednim — klima-uređaji — u Evropi i dalje postoji velika zabrinutost, često više kulturna i politička nego ekonomska.
Klima nije greh, već alat za spasavanje života
Samo oko 20% evropskih domaćinstava ima klimatizaciju, naspram oko 90% u SAD. Čak i javne ustanove poput bolnica i škola često rade bez klima-uređaja — ne zato što Evropljani ne mogu da ih priušte, već zato što postoji duboko ukorenjen skepticizam prema toj tehnologiji. Za mnoge ideja klimatizacije predstavlja "maladaptaciju" — prividno rešenje koje pogoršava problem.
To je opasno svetonazorsko pojednostavljenje: Evropa ima više smrtnih slučajeva zbog vrućine po glavi stanovnika nego bilo koji drugi kontinent. Samo 2022. više od 61.000 Evropljana umrlo je od uzroka povezanih s toplotom; privremene procene za poslednji talas ukazuju na stotine viška smrtnih slučajeva tokom najteža tri dana. Klimatske projekcije pokazuju da će se ova pojava pogoršavati — Evropa se od 1980-ih zagreva otprilike dvostruko brže od globalnog proseka, a do 2050. oko polovine stanovništva može biti izloženo visokom ili vrlo visokom riziku od toplotnog stresa svakog leta.
Dokazi: klimatizacija smanjuje smrtnost
Podaci iz SAD pokazuju koliko je snažan efekat širenja klimatizacije: istraživanje koje je pratilo smrtnost tokom čitavog 20. veka otkriva da je verovatnoća smrti na ekstremno vruć dan pala oko 80% nakon široke upotrebe kućnih klima-uređaja. Lancet Countdown procenjuje da je 2019. klimatizacija sprečila oko 195.000 smrtnih slučajeva kod ljudi starijih od 65 godina globalno.
Emisije i urbani efekti: problemi uklonjivi, ne opravdanje za nečinjenje
Kritici ističu da klimatizacija troši struju i da može doprineti efektu urbanih toplinskih ostrva tako što izbacuje toplotu na ulicu. To su validni problemi — ali rešenja postoje i nisu nerešiva: efikasni uređaji, bolji standardi instalacije, čista električna mreža i plansko raspoređivanje hlađenja (prioritet za bolnice, domove za stare, stanove na poslednjim spratovima) znatno umanjuju negativne posledice.
Trenutno rashlađivanje čini oko 0,8% energije koju domaćinstva u EU troše, dok grejanje čini ~77%. Studija iz 2023. pokazuje da bi udvostručenje pokrivenosti klimatizacijom na 40% domaćinstava do 2050. povećalo emisije regiona za svega ~0,3% — relativno mali udarac u poređenju sa koristima po zdravlje. Posebno je važno da rast potrošnje hlađenja prati dekarbonizacija mreže i prelazak na efikasnije tehnologije poput toplotnih pumpi.
Praktični koraci za "normalizaciju" klimatizacije
Ciljana distribucija: Prioritetno opremanje bolnica, gerontoloških centara i stanova na vrhu zgrada.
Standardi i efikasnost: Zabraniti ili ograničiti neefikasne prenosive jedinice; podsticati fiksne, energetski efikasne sisteme koji ispuštaju manje otpadne toplote.
Čista mreža: Sinhronizovati širenje hlađenja sa većom proizvodnjom obnovljive energije i pametnim upravljanjem opterećenjem.
Integrisana politika: Kombinovati klimatizaciju sa pasivnim merama: roletne, senke, zelenilo, reflektujući krovovi i bolja izolacija.
Obrazovanje i regulativa: Ukloniti administrativne prepreke (npr. složene dozvole), uvesti minimalne standarde za instalaciju i energetski razred uređaja.
Politika, identitet i oprez
Rizik je da klimatizacija postane još jedna polarna kulturna tema — već u Francuskoj njenu promociju koristi i krajnja desnica, što može podstaći suprotan refleks kod političkih protivnika. Zato je važno "depolitičiti" raspravu i posmatrati klimatizaciju kao normalnu, korisnu tehnologiju: postaviti pitanja troškova, koristi, efikasnosti i dostupnosti, umesto da se ona svrstava u ideološki tabor.
Zaključak: Toplota ne bira politiku. Ljudske živote štite pragmatična rešenja: efikasni klima-uređaji, čista struja i ciljane mere zaštite najranjivijih. Normalizovati klimatizaciju znači gledati je kao nužno, zdravstveno i infrastrukturno pitanje, a ne kao moralni izbor.
Pomozite nam da budemo bolji.
