NASA Pokušava Da Spasi Teleskop Swift Vredan 250 Miliona Dolara — Ambiciozna Misija Iz Aviona

NASA pokreće retku i rizičnu operaciju kako bi spasila svemirski teleskop Swift, uređaj vredan oko 250 miliona dolara koji je decenijama otkrivao najenergičnije eksplozije u svemiru. Misija kombinuje avion L-1011 Stargazer, trostepeni raketni nosač Pegasus i malu svemirsku letelicu nazvanu Link, koja treba da se spoji sa Swiftom i postepeno mu podigne orbitu.

Swift: veteran koji je počeo da gubi visinu

Swift je lansiran 2004. i decenijama je pratio gama-bljeskove — kratke, snažne eksplozije povezane sa spajanjem neutronskih zvezda ili kolapsom masivnih zvezda u crne rupe. Teleskop je dugo radio po relativno niskoj ceni (~250 miliona dolara), dok su moderniji projekti, poput James Webb teleskopa, koštali redove veličina više.

Problem je orbitalni pad: Swift je nekada kružio na približno 370 milja (≈595 km), ali ga atmosferski otpor polako spušta — sada je oko 210 milja (≈338 km) i nastavlja da gubi visinu, što ga izlaže riziku da uđe u atmosferu i izgori pre kraja godine. Efekat je pojačan aktuelnim solarnim maksimumom (krajem 2024.), kada Sunce zagreva i "naduhuje" Zemljinu atmosferu, povećavajući otpor za satelite.

Plan spasavanja: avion, Pegasus i Link

Rešenje koje je NASA pripremila je vazdušno lansiranje. Na Kwajalein Atolu u zapadnom Tihom okeanu spreman je avion L-1011 Stargazer sa trostepenim Pegasusom zakačenim ispod trupa; na Pegasusu je letelica Link, veličine frižidera. Avion treba da podigne Pegasusa do oko 40.000 ft (≈12.200 m), oslobodi ga, nakon čega će raketa izvesti ubrzanje i postaviti Link u orbitu istu ili vrlo blisku Swiftovoj.

Link zatim koristi štedljive jonske motore da se tokom narednog meseca sporo i precizno približi Swiftu. Kada stigne, provodiće 2–3 nedelje kružeći i tražeći sigurne tačke za prihvat svojim trima robotskim rukama. Sam zahvat i postupno podizanje orbite trajaće dodatna dva do tri meseca, jer se sve radi vrlo oprezno da ne bi došlo do oštećenja.

Zašto je to komplikovano i rizično

Swift nije dizajniran za servisiranje kao Hubble — nema prihvatne ručke ili nosače namenjene za hvatanje robotskim rukama. Nakon 20 godina u svemiru njegovi termički izolacioni pokrivači mogu biti krti, pa prebrzi ili grubi manevri predstavljaju rizik od trajnog oštećenja. Sam Pegasus je trostepeni čvrsto-gorivi nosač (dugačak oko 55 ft / ≈16.8 m) koji mora da izvrši seriju paljenja u tačnom redosledu da bi dostavio teret u orbitu; do sada je imao oko 45 uspešnih misija.

Prvi pokušaj lansiranja spasilačke misije bio je zakazan za 2. juli, avion je čak poletao, ali je otkriven neodređeni problem u sistemu Pegasusa i let je abortiran. NASA je saopštila da će datum narednog pokušaja biti određen nakon analize podataka.

Zašto vazdušno lansiranje?

Swift leti u inklinaciji od 20,6° u odnosu na ekvator kako bi izbegao prolazak kroz Van Allenove pojaseve. Takva putanja je teže dostupna sa fiksnih lansirnih rampi koje koriste vertikalne rakete (npr. Falcon 9), dok air-launch omogućava veću fleksibilnost u izboru inklinacije. Dodatno, misija je relativno jeftina: procenjena cena je oko $30 miliona — znatno manje od angažovanja Falcon 9 (~$74 miliona) ili zamene teleskopa novim (~$250 miliona ili više).

Šta je na kocki

Ako misija uspe, Swift može nastaviti naučni rad još nekoliko godina, što bi bila ekonomična i spektakularna demonstracija servisa u orbiti bez tradicionalnog servisa ljudskom posadom. Ako ne uspe, NASA bi izgubila vredan instrument i znatnu količinu naučnih podataka. Timovi trenutno analiziraju podatke s abortovanog pokušaja i spremni su da nastave kada reše tehničke probleme.

Ključna činjenica: Misija spasavanja kombinira stariju, pouzdanu tehnologiju (Pegasus) i novu robotiku (Link) kako bi izvela složenu operaciju zahvata i podizanja orbite — sve to po relativno niskoj ceni u odnosu na alternativne opcije.