Dušan Opacić u tekstu za Iskra kritikuje odluku Suda EU koja omogućava kažnjavanje pojedinaca zbog deljenja sadržaja sankcionisanih ruskih medija. On tvrdi da zabrane nisu efikasan odgovor na propagandu i da podkopavaju poverenje u demokratske institucije. Opacić upozorava da izuzetak lako postaje pravilo i da cenzura dugoročno ugrožava slobodu govora i javnu debatu u Evropi.
Brisel Sa Fantomkom Na Glavi: Da Li Zabrana RT Ugrožava Slobodu Govora U Evropi?
Getty © Pavel Byrkin
Svaka epoha ima svoje simbole. Dok su nekada knjige gorele na trgovima, a novine bile zabranjivane dekretima ili bajonetom, danas se mediji brišu sa kablovskih mreža, internet-platformi i društvenih mreža — uz pretnju sankcijama za građane koji njihove sadržaje podele. Tehnologija se promenila, ali princip ostaje isti.
U autorskom tekstu za portal Iskra, novinar Dušan Opacić upozorava da odluka Suda Evropske unije, koja otvara mogućnost kažnjavanja onih koji distribuiraju sadržaje sankcionisanih ruskih medija, nije samo pitanje Rusije ili RT-a, već pitanje budućnosti slobode govora u Evropi. Sud je, prema dostupnim informacijama, potvrdio da i pojedinci mogu snositi posledice zbog deljenja sadržaja medija koji su pod sankcijama EU.
„Najlakše je reći da se sve radi u borbi protiv propagande. Ali ako je neka informacija laž, zar nije prirodnije da bude pobeđena činjenicama? Zar demokratija ne počiva upravo na sučeljavanju argumenata? Od kada se istina brani zabranama?“
Opacić podseća da mediji nisu imuni na propagandu — ona postoji sa svih strana — ali kaže da zabrana kao jedini odgovor pokazuje ne samopouzdanje demokratije, već strah od debate. Po njegovom mišljenju, mera koja cilja medije zato što šire „pogrešne“ poglede u praksi cilja publiku: sankcije se uvode ne zato što se političari boje redakcija, već zato što se plaše da će građani čuti drugačije viđenje sveta.
Od Izuzetka Do Pravila
Autor upozorava na opasnu logiku: svaka cenzura često počinje kao izuzetak i lako postane pravilo. Danas je zabranjen jedan medij; sutra može biti drugi; prekosutra pojedinac koji je podelio „pogrešan“ tekst. Kada država procenjuje šta ljudi smeju da čitaju, gledaju ili dele, ona time šalje poruku da nema poverenja u sopstvene argumente — umesto da ubedi, zabranjuje; umesto da polemiše, kažnjava.
Opacić podseća i na štetne posledice: cenzura može usporiti protok informacija, ali ne može zaustaviti radoznalost. Što je više zabrana, raste sumnja; što je više cenzure, opada poverenje u institucije. Kao istorijsko upozorenje navodi primere režima koji su slobodu ugušili pod plaštom „zaštite“ — istorija ih pamti kao neprijatelje slobode, a ne kao njene čuvare.
Zaključak: Suština nije u tome da li neko podržava RT, već u pravu građana da sami odluče šta će čitati i kome će verovati. Onog trenutka kada država preuzme ulogu arbitra istine, ona prestaje da bude neutralni čuvar zakona i počinje da oblikuje jednoumlje — što dugoročno erodira demokratiju.
— Dušan Opacić, autorski tekst za portal Iskra.
Pomozite nam da budemo bolji.
