Evropska istraživanja hrane naredne generacije tragaju za proizvodima sa boljim nutritivnim profilom i manjim ekološkim otiskom. Angeliki Triantafyllou, dobitnica European Inventor Award 2026 i bivša istraživačica Oatlyja, razvija tehnologiju za graškovo mleko koja koristi ceo grašak i čuva sve hranljive sastojke. Grašak nudi visokokvalitetne proteine, a ovas beta-glukane i vlakna — kombinacija koja može unaprediti nutritivnu vrednost biljnih napitaka bez slepog praćenja trendova.
Posle Ovsene — Graškovo Mleko: Grčka Naučnica Koja Predvodi Revoluciju Biljnih Napitaka
After oat milk, Europe turns to pea milk: the Greek scientist leading the way
Kako će svet biti hranjen u narednim decenijama dok broj stanovnika raste, a prirodni resursi postaju sve oskudniji? Ovo pitanje pokreće evropska istraživanja o hrani naredne generacije, sa ciljem da se razviju proizvodi koji kombinuju visok nutritivni kvalitet i znatno manji ekološki otisak.
Proizvodnja kravljeg mleka spada među najzahtevnije grane poljoprivrede po pitanju zemljišta, vode i stočne hrane, a prati je i značajna emisija gasova staklene bašte. U tom kontekstu sve veći interes izazivaju alternative na biljnoj bazi koje su nutritivno vredne i održivije za proizvodnju.
Angeliki Triantafyllou, grčka biotehnološkinja, predsednica kompanije Cerealiq AB i dobitnica European Inventor Award 2026 u kategoriji „Industrija“, jedna je od ključnih figura u ovom pokretu. Kao suosnivačica Oatlyja, vodeće kompanije za ovsene napitke, više od 20 godina vodila je istraživanja i razvila patentiranu enzimsku metodu koja je unapredila ukus, boju, teksturu i penušavost ovsenih napitaka, istovremeno poboljšavši njihovu nutritivnu vrednost.
Danas je njen fokus na novoj sirovini: grašku. Tim koji vodi razvija tehnologiju koja obrađuje ceo grašak i čuva sve hranljive sastojke — za razliku od većine postojećih rešenja koja se oslanjaju samo na izolovane proteine.
Angeliki Triantafyllou won the European Inventor Award 2026 in the "Industry" category- European Patent Office
„Naš metod, kroz enzimsku tehnologiju, čuva sve osobine i kompletnu nutritivnu vrednost graška. I naravno, to je ekološki prihvatljiva metoda.“
Triantafyllou naglašava da budućnost biljne hrane nije u slepom praćenju trendova, već u izboru sirovina i tehnologija koje stvarno donose nutritivnu i ekološku vrednost. Kao primer navodi proizvode koji su postali komercijalno uspešni, poput bademovog mleka, ali često nemaju uporediv nutritivni profil.
Grašak je privlačna sirovina zato što sadrži visokokvalitetne proteine, dok ovas doprinosi beta-glukanima i dijetalnim vlaknima koja većina ljudi unosi u nedovoljnim količinama. Kombinacija takvih sastojaka može da ponudi hranljiviju alternativu i da doprinese sigurnosti snabdevanja hranom u regionima pogođenim nestašicom vode, degradacijom zemljišta i klimatskim promenama.
Triantafyllou ističe da biljna rešenja nisu nužno potpuna zamena za životinjske proizvode, već važna dopuna koja može pomoći da se globalna ishrana učini održivijom dok rast populacije i dalje postavlja izazove.
Angeliki Triantafyllou
Biotehnološkinja, Dobitnica European Inventor Award 2026
Pomozite nam da budemo bolji.
