Studija zasnovana na podacima iz Project M.E.D.I.A. pokazuje da upotreba ekrana za umirivanje dece najčešće funkcioniše u uzajamnom odnosu: deca koja se teže umiruju dobijaju više ekrana, što utiče na njihov kognitivni razvoj. Identifikovane su dve manje grupe (oko 6% i 7%) sa drugačijim obrascima, pri čemu je u jednoj grupi češće zabeležena roditeljska depresija. Autori preporučuju podršku porodicama i alternative ekranu, te naglašavaju širu društvenu odgovornost.
Da li ekrani za umirivanje dece utiču na njihov kognitivni razvoj? Nova studija osvetljava složenu vezu
Scientists suggest providing families with alternatives to managing kids through screen time, such as outdoor activities, mindfulness exercises and community support. Christoph Reichwein/dpa
Istraživanje naučnika sa The Ohio State University, zasnovano na podacima iz dugoročne studije Project M.E.D.I.A. (Brigham Young University), ispituje kako upotreba ekrana za umirivanje dece utiče na razvoj kognitivnih sposobnosti kod dece uzrasta od 2,5 do 7,5 godina. Rezultati, objavljeni u časopisu Journal of Communication, ukazuju da između ponašanja roditelja i dečjih sposobnosti postoji najčešće uzajamni uticaj, ali i da se u manjim grupama javlja drugačiji obrazac.
Ključni nalazi
Većina dece pokazuje uzajamni odnos: deca koja se teže umiruju češće dobijaju ekrane kao alat za smirivanje, a ta upotreba ekranâ zatim utiče na promene u njihovim kognitivnim sposobnostima. Promene u dečjim sposobnostima zauzvrat utiču na buduću učestalost korišćenja ekrana — dakle, roditelji i deca utiču jedni na druge tokom vremena.
Ipak, istraživači su identifikovali dve manje grupe sa drugačijim obrascima. U prvoj grupi (oko 6% uzorka) veza između upotrebe ekrana i kognitivnog razvoja bila je složenija i nije se u potpunosti mogla objasniti postojećim modelima. U drugoj grupi (oko 7% uzorka) delovalo je da upotreba ekrana utiče na razvoj sposobnosti, ali da dečje sposobnosti ne utiču značajno na to koliko roditelji koriste ekrane za umirivanje.
Psihološki faktor: U drugoj grupi roditelji su češće prijavljivali simptome depresije, što ukazuje da roditeljsko mentalno zdravlje može biti snažan prediktor načina na koji se tehnologija koristi u porodičnom okruženju.
Šta ovo znači za roditelje i zajednicu
Autori ističu da su zaključci praktični — roditelji mogu biti pažljiviji u razmišljanju kada i zašto posežu za ekranom. Takođe, naglašava se važnost podrške porodicama, posebno onima koje se suočavaju sa problemima mentalnog zdravlja. Kao alternative ekranu preporučuju se: čitanje, igra, aktivnosti na otvorenom, vežbe pažljivosti (mindfulness) i veća uključenost šire zajednice (roditelji, rodbina, komšije, institucije).
"Mentalno zdravlje roditelja snažno predviđa način na koji koriste tehnologiju sa malom decom", napominje vodeća autorka Jane Shawcroft. Istraživanje poziva na sistemsku podršku — pružanje resursa i alternative jeftinim i dostupnim rešenjima koja pomažu porodicama da bolje odgovore na izazove roditeljstva.
Preporuke
- Razmotrite alternativne strategije umirivanja: igra, pevanje, fizička aktivnost ili kratke relaksacione vežbe.
- Obratite pažnju na sopstveno mentalno zdravlje i potražite podršku ako je potrebno.
- Zajednica i institucije mogu ponuditi programe podrške roditeljima i porodicama sa ograničenim resursima.
Ova studija ne nudi jednostavan odgovor „da ili ne“, već pokazuje da je odnos između ekrana i razvoja dece kompleksan i zavisi od individualnih i socijalnih faktora. Razumevanje tog konteksta može pomoći roditeljima i donosiocima politika da planiraju bolju podršku za decu i porodice.
Pomozite nam da budemo bolji.
